- Имали смо око 800 чланова. Најхрабријих у Телекому. Очекивали смо да ће они који су учинили толико лошег Компанији и Синдикату да оду, нестану... Али... Многи за које смо имали доказе да су чинили криминал, да су корумпирани, да су се лично обогатили, остају где су били. И поред бројних кривичних пријава које смо поднели против њих!

- Ново пословодство, изабрано у децембру 2000. године, на челу са проф. др Драгором Хибером, председником Управног одбора и мр Драшком Петровићем, генералним директором, затекло је Телеком у очајном стању. Само са дуговима од 13 милијарди динара! Са заосталом и дотрајалом техником и опремом! Са Италијанима, који су по уговору, морали да улажу, а нису. А многи стручњаци су сматрали да је то био довољан услов за ништавост уговора са Италијанима.

- Нови менаџмент, потпуно ослоњен на сопствене могућности и ресурсе, креће из минуса од 13 милијарди, да би, већ друге године пословао у плусу, треће – исплатио дивиденде акционарима, плату и по запосленима и имао преко 300 милиона инвестиција, што Компанију чини најуспешнијом телекомуникационом Кућом у Југоисточној Европи, и најуспешнијом у Србији и Црној Гори.
Наш синдикат, све време, конструктивним приступом и идејама, учествује у процвату Компаније. На жалост, Синдикат за све ово време није успео да се избори са владом, која је 2001. године, својом Уредбом, ограничила плате запосленима у јавним предузећима (иако смо ми акционарско друштво), чиме је запослене довела у врло незгодан материјалан положај: да раде у најуспешнијој компанији, која остварује значајан профит, који су носиоци тог успешног развоја, а бивају кажњени сада већ ниским платама, а не стимулисани, како би још више и квалитретније радили. Управо због тога, Синдикат муку мучи да наплати прековремени рад, који се, због ограничене масе новца за зараде, "награђује" слободним данима. Тако имамо "рекордере" који, по броју слободних дана, овако "зарађених", могу месецима да не раде, а да примају плату, што је заиста апсурдно!