|
сре, 09.12.20.:
ОДРЖАН САСТАНАК ЗА РЕВИЗИЈУ ТЕХНИЧКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЧНЕ
ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ
Састанак за ревизију техничких карактеристика личне заштитне опреме одржан је
18.11.2020. године.
Састанку су присуствовали представници Дирекције за људске ресурсе и Дирекције
за технику, Синдиката Телекома „Србија“, Једиинственог синдиката Телекома
Србије, Удружење монтера за телекомуникациону мрежу Србије, као и представници
произвођача и дистрибутера личне заштитне опреме.
Због тренутне епидемиолошке ситуације и мера које се тим поводом спроводе
састанак је одвојен у три радне групе на различитим местима.
Прва група је разматрала унапређење радне и заштитне одеће.
Друга група је разматрала унапређење радне и заштитне обуће.
Трећа група је разматрала набавку комплета алпинистичке опреме.
У све три групе разматране су сугестије и потребе запослених које су прикупљене
са терена, као и изнете од стране присутних представника на састанку. На основу
свега изнешеног и консултације са представницима произвођача на крају састанка
су усвојени заједнички закључци:
- До 01.02.2021. потребно је да буду израђене комплетне техничке карактеристике
личне заштитне опреме, како би се започео процес набавке за наредни период;
- Сви потенцијални добављачи припремиће и донеће за следећи састанак узорке у
договореном моделу и са договореним материјалима.
- Најкасније месец дана од овог састанка, а у зависности од епидемиолошке
ситуације и мера које буду на снази, када потенцијални добављачи припреме
узорке, организоваће се састанак са истим учесницима где би се упознали са новим
моделима и када би их преузели на тестирање;
- Током периода тестирања узорака (од најмање 15 дана), радити проактивно са
добављачима на евентуалној измени потребних елемената;
- Да се одмах након тестног периода, уколико узорци буду одговарали, приступи
усклађивању техничких карактеристика и покрене поступак набавке личне заштитне
опреме.
уто, 28.06.16.:
ПОЗИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ВАН РАДНОГ ВРЕМЕНА
Примећена је пракса у последње време да многи шефови у компанији запослене зову
и после радног времена, шаљу им поруке и е-маилове и по неколико сати касније
након заврештка радног времена, а не ретко и у касним вечерњим сатима,
дискутујући и полемишући са радником о задацима који би требало да се што пре
спроведу. Послодавац, наравно, то правда потребом да се реализују задати циљеви
, да претплатник не сме да трпи, а све у циљу постизања што бољих пословних
резултата.
У складу са тиме шта то запослени треба да очекују, да буду на располагању 24
сата дневно, седам дана у недељи. Какав модел компензације је реалан за овакву
врсту рада када је линија између радног времена и приватног живота замагљена.
У оваквој ситуацији за многе запослене имати паметан телефон значи да у сваком
моменту могу видети ко им је послао е-маил, смс поруку или ко их је увези са
послом контактирао, многи запослени су увучени у то да реагују и да се баве
решавањем проблема дуго након завршеног радног дана.
Страхујући од губитка радног места, пропуштене шансе за напредовање или пада
рејтинга код шефа, многи запослени пристају на ову комуникацију, продужавајући
на тај начин радни дан и скраћујући себи своје слободно време.
Студија која је недавно урађена у УСА показује да се електронским путем односно
слањем електронске поште, слањем СМС порука и телефонирањем за 80% запослених
радно време недељно повећа за још седам сати рада, што значи да се радна недеља
повећа за један дан недељно или месец и по годишње !. Зато и не чуде упозорења
многобројних адвокатских канцеларија да људи почињу да подижу тужбе против
послодаваца за малтретирање ван радног времена е-меиловима, СМС порукама,
позивима, за дискриминацију у односу на запослене који не добијају е-меилове,
СМС поруке и позиве, као и за неплаћени посао који се одрађује ван радног
времена.
Пре извесног времена у Француској су послодавцима уведена ограничења у
електронској комуникацији са запосленима (е-маилл, смс, телефонски позиви),
односно прекиду било какве од наведених врста комуникцаије од најмање 11 сати
између две "смене" рада запосленог.
У децембру 2011. године немачки Фолксваген је објавио одлуку да њихови
електронски сервери престају да шаљу пословне е-меилове запосленима 30 минута
пре и после "смене" запосленог. Истом логиком служе се и у БМW-у, Пуми, Дојче
телекому, Хенкелу.. Такву меру је "усвојио" и министар рада Немачке и у фебруару
2014. године дао је препоруку за све компаније и установе. Запослени се могу
звати само у хитним ситуацијама које се нису могле испланирати "за сутра", не
може им се ометати приватни живот и не могу бити кажњени ако искључују пословне
телефоне и не контролишу електронску пошту.
Међутим, код нас као да нема бојазни од "прегоревања на послу". што, наравно, не
значи да се код нас запослени професионално слабије залажу или да су компаније
мање захтевне. Прописи којим би се дефинисала ограничења ове врсте не постоје у
нашем радном законодавству, самим тим нема ни елемената "прегоревања на послу"
ни у делу медицине рада и боловања тврде надлежни. Такође, ни код већине
послодаваца у Србији не постоје правилници који ће регулисати електронску
комуникацију са запосленима. Оно што се запосленом често од својих надређених
каже јесте ниси дужан да се јавиш ван радног времена али бих ти препоручио.
Константно одржавање у послу није само непријатност која долази са одређеном
врстом посла, то је и озбиљна предиспозиција за обољевање, упозоравају лекари.
Паметни телефони јесу донели слободу и повећали комфор рада код многих али
проблеми расту када се људи осећају принуђенима да шаљу е-меилове и одговарају
на позиве ван радног времена "само да би доказали посвећеност".
Исцрпљеност и сталан стрес на послу изазивају биохемијске промене у организму,
које могу бити окидач за болести које изазивају оштећење кардиоваскуларног
система, склоности ка респираторним инфекцијама, погоршања хроничних болести
попут дијабетеса, болова у коштано-зглобном систему, депресија, анкисозност кажу
стручњаци.
У целој овој причи не треба занемарити документ земаља европске уније о људским
правима који у једном свом делу каже "Свако има право на поштовање свог
приватног и породичног живота, своје куће и своје комуникације" , и чега би се
требало придржавати приликом доношења законских и других решења у области радног
законодавства.
Каква је ситуација код нас јасно говори овај текст којим желимо послодавцу са
скренемо пажњу на све чешћи проблем у комуникацији шефова са запосленима која се
одвија ван радног времена. Вероватно ће већина од вас рећи како запослени не
треба да одговара на позиве ван радног времена ако није у неком од режима радног
времена, међутим треба имати у виду све израженији страх од губитка радног
места, немогућности напредовања или пада рејтинга код шефа, многи запослени
пристају на ову комуникацију, продужавајући на тај начин радни дан и скраћујући
себи своје слободно време.
Управљање радним временом и људским ресурсима је врло битно за пословање
компаније а посебно треба узети у обзир да су запослени највреднији ресурс који
компанија има, међутим из примедби које све чешће добијамо на тему позивања
запослених ван радног времена се не може закључити да се о највреднијем ресурсу
води довољно рачуна. Ако већ постоји потреба ангажовања запослених ван радног
времена онда је нормално очекивати да се такво ангажовање плати јер време које
запослени проведе у току приправности у обављању послова по позиву послодавца се
сматра радним временом. Колективним уговором је предвиђено у којим случајевима
се уводи време приправности, време трајања и увећање зараде по овом основу.
Зашто се онда послодавац није одлучио за увођење приправности када је евидентно
да постоји проблем дефицита кадрова у одређеним сегментима функционисања
компаније и једини начин да се одговори обавезама коју користи послодавац јесте
да се запослени позивају после радног времена. Таква активност запослених се
нигде не евидентира па се поставља низ питања а посебно на основу чега се
запосленом који се одазвао шефовом позиву издаје службено возило када је његово
радно време истекло а није у режиму приправности ?, шта се дешава ако се у
таквој ситуацији деси нека непредвиђена ситуација итд… Основни проблем је што се
таква активност запослених нигде не евидентира па самим тим и не може да се
плати.
Једино решење напред наведеног је могуће само доношењем правилника о
електронским и другим врстама комуникација са запосленима у радно и ван радног
времена. Поштовање приватног и породичног живота запослених је врло битно за
добијање задовољног и лојалног запосленог, ваљало би размислити о томе.
чет, 04.02.16.:
Примена Норматива за средства и опрему заштите на раду и
радне одеће и обуће
У последње време је примећен повећан број позива према синдикату са питањима у
вези остваривања права на средства и опрему заштите на раду и радне одеће и
обуће која једном броју радних места нису дефинисана нормативом средстава и
опреме заштите на раду, због чега смо обавили консултације са представницима
Службе за Безбедност и здравље на раду у циљу добијања потребних информација.
Након обављених консултација у вези наведеног обавештавамо запослене да је
Средином 2014. године донета
Одлука о нормативу средстава и опреме за заштиту на раду и
радне одеће и обуће бр. 204822/3 од 16.06.2014. године која је објављена на
порталу Предузећа.
Наведеном Одлуком односно прилозима исте су дефинисана радна места, средства и
опрема за личну заштиту/радне одеће и обуће, оквирни рокови употребе и начин
задужења.
Истом је предвиђено да надлежна организациона целина људских ресурса, на захтев
организационе целине може одобрити употребу и издати средства и опрема за личну
заштиту/радне одеће и обуће у циљу обављања послова за поједина радна места која
нису утврђена наведеном Одлуком као и за радна места која су утврђена наведеном
Одлуком али им нису додељена одређена средства и опрема заштите на раду.
Имајући у виду наведено у Одлуци, у складу са потребама процеса рада запослени
имају право да траже одређена средства и опрему заштите на раду преко својих
непосредних руководиоца, који су дужни да се писменим путем обрате надлежној
организационој целини људских ресурса са образложењем како би иста била
одобрена.
Напомињемо да је законска обавеза послодавца да запосленом обезбеди рад на
радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и
здравља на раду, као и да запосленом обезбеди коришћење средстава и опреме за
личну заштиту на раду у складу са проценом ризика од настанка повреда и оштећења
здравља запослених, односно препознатих и утврђених опасности и штетности којима
су запослени изложени на радном месту и у радној околини.
уто, 21.07.15.:
АПЕЛ ПОСЛОДАВЦИМА: Радници не смеју на сунце између
11 и 16 часова
Бета | 20. 07. 2015. - 14:17х | Коментара: 10
Инспекторат за рад апеловао је данас на послодавце да током високе температуре,
изнад 36 степени Целзијуса, рад на отвореном организују тако да се избегне
обављање тешких физичких послова и излагање запослених директном сунчевом
зрачењу, нарочито од 11.00 до 16.00 сати.
уто, 23.09.14.:
ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА ОДГОВОРНОСТИ МЕНАЏЕРА У СИСТЕМУ
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Индивидуализација одговорности
Руководиоци, најчешће, схватају да је непосредна одговорност за организовање
послова заштите људи и за стање безбедности и здравља на раду искључиво на
именованим стручним лицима, односно менаџерима за безбедност и здравље на раду.
Основни услов за стварно унапређење стања безбедности и здравља на раду је
превладавање оваквих схватања и упорно изграђивање свести менаџера о
одговорности за стање безбедности и здравља на раду. Зато је едукација
руководилаца свих нивоа за препознавање сопствене улоге у систему безбедности и
здравља на раду први корак који треба учинити. Овај рад је управо покушај да се
дају основе за оспособљавање руководилаца у области безбедности и здравља на
раду.
Све анализе безбедности и здравља на раду (БЗР) у Србији показују да су
руководиоци по нивоима руковођења најслабија карика у систему заштите људи у
процесима рада. Са часним изузетком неких страних компанија, које према
сопственим компанијским процедурама препознају одлучујућу улогу и одговорност
руководилаца за стање БЗР код већине осталих послодаваца тешко превладава свест
о томе.
Социјална основа безбедности и здравља на раду
Најчешће питање свих послодаваца је, зашто одговарају за све у области БЗР, чак
и онда када су учинили све што прописи од њих траже? Да би се то разумело,
потребно је објаснити социјалну основу заштите људи у процесима рада. У уставима
свих савремених држава које почивају на слободној тржишној привреди гарантује се
слобода предузетништва. Тако је у Уставу Републике Србије, у члану 83, записано:
Предузетништво је слободно. Предузетништво се може ограничити законом, ради
заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности
Републике Србије (подв. М. Ј.).
То практично значи да се сваки грађанин, односно свако правно лице или
предузетник (правно или физичко лице) може бавити било којом делатношћу, може да
отпочне било који бизнис без икаквих ограничења, осим ограничења у смислу
законима дефинисаних обавеза у области заштите људи у процесима рада, заштите
животне средине, природних ресурса и безбедности државе.
Код нас су, у области БЗР, ове обавезе дефинисане у Закону о безбедности и
здрављу на раду и деловима неких других закона који регулишу права по основу
рада: Закон о раду, Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом
осигурању, Закон о пензијском и инвалидском осигурању и др.
Полазећи од захтева Међународне организације рада (МОР) и у нашем правном
систему сва одговорност за стање БЗР је на послодавцима. Нико други осим
послодаваца није у обавези да издваја средства за заштиту људи у процесима рада.
Савремена друштва, као резултат трипартитног консензуса, кроз правни систем
омогућавају послодавцима да се баве било којим пословима, али их и условљавају
да то морају да раде на безбедан и здрав начин, односно на њих сваљују сву
социјалну одговорност повезану са заштитом људи на радним местима. Овакви
захтеви су логична тековина развоја друштва на основама тржишне привреде. А,
није увек било тако.
У раном капитализму, предузимљиви људи који су имали пословне идеје и капитал
отпочињали су послове на начин да су прибављали неопходна средства за рад
(објекте, машине, алате, сировине…) и излазили на тржиште радне снаге где су
изнајмљивали радну снагу. По принципу слободног избора рада, радници су сами
носили ризик од повреда и обољења на раду. Послодавци нису имали никакве
законске обавезе у смислу обезбеђивања услова за безбедан и здрав рад, нити су
имали обавезе према повређеним или оболелим радницима. Самим тим, нису сносили
ни било какве санкције од стране државе, јер није било инспекција рада,
прекршајних казни, тужби за накнаду штете или кривичне одговорности за
непредузимање мера заштите на раду.
Логична последица тога су дела Емила Золе, Достојевског, Максима Горког и хиљаде
других уметника који су осликавали јад и беду инвалида и оболелих индустријских
радника, рудара, надничара… Последица тога су и учења социјалних теоретичара од
Русоа, Сен Симона до Маркса, Енгелса и Лењина. Освешћивање радничке класе доводи
до штрајкова, буна и револуција. Поред цене рада (висине наднице), услови рада
су најчешћи разлози за социјалне сукобе.
Како се развијао капиталистички начин производње растао је и антагонизам
супростављених класа и класни сукоби који су разједали друштва. Увиђајући то,
већ у 18. веку имамо прве покушаје капиталистичких држава да амортизују сукобе у
виду законског уређења права радника и читаве социјалне сфере, као што је било
фабричко законодавство у Енглеској и касније Бизмаркови социјални фондови у
Немачкој.
Историја 19. и нарочито почетка 20. века је показала да ови покушаји нису били
озбиљни. Уместо да се класна борба смањује она је ескалирала током и након првог
светског рата са Лењином и Октобарском револуцијом. Револуције које су тутњале
Европом двадеседих година прошлог века срушиле су читав један свет заснован на
суровој, неконтролисаној експлоатацији радника.
У страху пред Лењином, капиталистичке елите по завршетку Првог светског рата
воде грозничаве расправе о томе како зауставити баук комунизма. Из тих расправа
развила се идеја за стварање глобалне, јединствене организације рада, капитала и
држава у циљу „побољшања социјалног и економског положаја радника и очување
мира“, заправо у циљу омогућавања опстанка робног начина производње. Версајским
мировним уговором из 1919. године, којим је окончан Први светски рат, у делу
који носи наслов „Рад“ створена је Међународна организација рада као инструмент
за решавање сукоба поводом рада.
Међународна организација рада је највиши светски форум у области радног права.
Организована је на трипартитном принципу (што значи да у њој партиципирају
представници рада, представници капитала и представници држава) и на својим
конференцијама расправља сва битна питања из области рада. Запошљавање,
администрација рада, статистика у области рада, инспекцијски надзор, БЗР и
накнаде за рад (плате) су само нека од њих. У мери у којој се постигне минимум
сагласности социјалних партнера по појединим питањима доносе се одлуке које се
формулишу у конвенцијама, препорукама или протоколима. Захтеви из конвенција
МОР-а које потврде национални парламенти (које се ратификују), према
међународном праву, постају обавезујуће за све чланице које су их ратификовале и
разрађују се у националним правним системима.
Од оснивања МОР је донео око 200 конвенција у којима се промовишу права по
основу рада. Све оне у континуитету, а нарочито Конвенција 155 која се
специфично бави питањима БЗР, потенцирају обавезу послодаваца да обезбеде
безбедне и здраве услове рада на радном месту.
Било је покушаја, нарочито у социјалистичким државама, да се уведе принцип
солидарне одговорности кроз формирање државних фондова за солидарно решавање
социјалних проблема за случај повреда и обољења на раду, али су се сви показали
као неефикасни јер нису били стимулативни за превентивно деловање.
Полазећи од основних захтева МОР, доследно на тржишним принципима, развијене
европске земље удружене у Европској унији постепено развијају систем БЗР који
послодавца ставља у центар система.
У оквирној Директиви ЕУ 88/391, нарочито у поглављу 2, „Обавезе послодавца“,
доследно је разрађена потпуна и недељива, такозвана „објективна“ одговорност
послодавца за стање БЗР у свом радном простору. У процесу приближавања Европској
унији оваква решења су транспонована и у наш национални систем БЗР.
Објективна одговорност послодавца у систему БЗР
Према општеприхваћеним решењима у европском законодавству, нико други осим
послодаваца није у обавези да издваја ни један једини динар за заштиту људи у
процесима рада. Суштински, то значи да све трошкове БЗР, како оне превентивне,
везане за организовање и провођење превентивних мера, тако и оне последичне, у
смислу санирања повреда и обољења на раду, плаћа послодавац. Објективна и
непреносива одговорност послодавца заправо значи да се искључиво са његовог
рачуна плаћају трошкови организовања система заштите и предузимања превентивних
мера, али и трошкови санирања свих последица небезбедног рада, без обзира да ли
постоји или не постоји кривица.
На пример, ако се запослени повреди на раду својом непажњом, послодавац је у
обавези да му изда извештај о повреди на раду, односно да му призна статус
повређеног и у случају када је предузео све превентивне мере. То је нешто што
послодавци тешко разумеју и прихватају. Тешко прихватају да буду одговорни и
плаћају последице чак и кад су све учинили што је у њиховој моћи да не дође до
повреде. Суштина је у томе да је држава на тај начин сама себе амнестирала од
решавања социјалних проблема повређених и оболелих. Истина, остављена су и
извесне могућности за накнаде штете од запослених који су се повредили својом
кривицом, али то је, у нашем правном систему, још увек маргинално.
Према Закону о безбедности и здрављу на раду постоје одређени изузеци, односно
случајеви укојима се послодавци ослобађају одговорности.
Прво, то је случај када је до повреда дошло због „непредвидивих околности“ (више
силе). Али, и у овом случају, послодавац ће бити ослобођен одговорности само ако
је предузео све прописане мере превенције. На пример, ако запослени погине на
раду од удара грома, или у случају земљотреса, послодавац може одговарати ако
није имао или није одржавао прописану громобранску инсталацију, односно објекти
нису имали одговарајућу стабилност и чврстоћу.
Друго, у члану 6. Закона регулисано је да је послодавац одговоран за „лица која
се затекну у радној околини ради обављања одређених послова, ако је о њиховом
присуству упознат послодавац“. То значи да не би требало да одговара за лица
која се без његовог знања налазе у његовом радном простору, али само ако је, у
складу са чланом 20. Закона, предузео све „мере за спречавање приступа у круг
објекта или у подручје градилишта лицима и средствима саобраћаја који немају
основа да се налазе у њима“.
Одговорност руководилаца по нивоима
Послодавац је, по принципу објективне одговорности, првенствено својим
финансијским средствима, одговоран за БЗР. Али, послодавац не може да иде у
затвор! Не може да одговара кривично, осим ако није као физичко лице уједно и
одговорно лице. Зато је за сваког послодавца, да би заштитио своје пословање, од
кључне важности индивидуализација одговорности. Све послове у име послодавца
обављају неки људи, конкретна и надлежна физичка лица. Прва претпоставка БЗР је
управо ова конкретизација одговорности, односно успостављање система у којем ће
се прецизно препознавати обавезе и одговорности свих нивоа руковођења и свих
учесника у процесу рада.
Зашто у Србији то тешко иде? У крајњем, то је последица спорог усвајања тржишне
логике, односно споро превладавање остатака самоуправне свести да смо „сви
власници“, а самим тим смо и сви одговорни. А кад смо сви одговорни, не
препознајемо властиту појединачну одговорност.
Сваком приватном власнику је веома стало до тога да прецизно дефинише свој
делокруг, надлежност и одговорност сваког запосленог, а нарочито руководилаца.
На тај начин он штити свој непосредни приватни, профитни интерес. Ту се више не
ради само о одговорности пред законом за чињење или нечињење према прописима већ
првенствено о одговорности пред послодавцем за извршење поверених обавеза.
Зато, када у Немачкој напишете у закону да је за нешто „одговоран послодавац“,
сви руководиоци препознају свој део обавеза и одговорности, јер је БЗР природна
и неодвојива функција управљања и руковођења.
Наш Закон о безбедности и здрављу на раду дефинише обавезе и одговорности,
односно дужности послодавца, послове стручних служби – лица за БЗР и службе
медицине рада и права и обавезе запослених. Нигде се не помињу руководиоци –
менаџери. Вероватно зато што нису посебно именовани, они најчешће схватају да за
стање БЗР одговарају неки имагинарни послодавци, а да све послове у овој области
раде стручне службе безбедности и здравља на раду. То је нарочито
карактеристично за велика јавна предузећа.
У пракси, најчешћи случај је да послодавци, у складу са члановима 3. и 14.
Закона о безбедности и здрављу на раду, уреде и конкретизују права, обавезе и
одговорности у вези са безбедношћу и здрављем на раду, али да то остаје мртво
слово на папиру; чак и код већине оних послодаваца који су сертификовали ОХСАС
18001. У таквим случајевима, кад руководиоци по нивоима руковођења не раде свој
посао, стручне службе БЗР се претварају у непосредне извршиоце и „полицајце“.
Шта остаје од одговорности за стање безбедности на раду кад, на пример, линијски
руководилац, уместо да непосредно организује мере заштите и не дозволи рад без
комплетне заштитне опреме, каже запосленима: стављајте шлемове иде „хатезејац“?
У великим системима, тамо где постоје репрезентативни синдикати, права, обавезе
и одговорности се најчешће уређују колективним уговором. У њима се углавном само
конкретизују и евентуално проширују законом утврђена права. Интерес је
послодавца да и у овим случајевима, уважавајући права дефинисана колективним
уговором, посебним актом јасно дефинише и потпуно индивидуализује одговорност по
свим нивоима руковођења. Суштинско извршавање ових обавеза од стране
руководилаца је ствар упорног и мукотрпног рада на изграђивању укупног система
руковођења базираног на успостављању система одговорности и сталним едукацијама.
Пионирску улогу у томе имају стране компаније са високим стандардима безбедности
које послују у Србији. Не само што саме негују добру праксу и што су најчешће
вољне да своја достигнућа поделе са другима; још значајније је то што се сваки
извођач радова који жели да послује са таквим компанијама већ код давања понуде
сусреће са захтевом да докаже посвећеност руководилаца свих нивоа питањима БЗР.
Да би се неко привредно друштво квалификовало за посао у озбиљним компанијама,
мора да докаже да је дефинисало политику и циљеве БЗР, да је организовало ове
послове по свим нивоима руковођења, да поседује одговарајуће процедуре, да прати
и процењује ризике итд.
Основни захтеви развијених стандарда БЗР
Развијени стандарди у области БЗР на првом месту истичу посвећеност руководства.
Нема успостављања ефективног система менаџмента безбедношћу на раду ако сви
нивои руковођења не преузму пуну одговорност.
У том смислу захтев стандарда СРПС ОХСАС 18001, тачка 4.4.1. је недвосмислен:
-
Крајња одговорност за заштиту здравља и безбедност на раду има највише
руководство. Организација мора да именује једног члана из реда највишег
руководства који ће имати посебну одговорност за обезбеђење да се систем
ОХ&С исправно примењује у пракси.
-
Сви
они који имају одговорност руководиоца морају показати своју преданост
сталном унапређењу перформанси
OH&Sa.
Захтева
се да руководство организације преузме лидерску улогу у развоју и одржавању
система БЗР, односно:
-
Дефинисање одговорности и овлашћења свих руководилаца који су од значаја за
функционисање система БЗР;
-
Дефинисати функционалне везе између различитих нивоа руковођења, којима се
преносе стручни савети и одлуке везане за активности БЗР;
-
Обезбеђивање ресурса ради ефикасног извршавања активности БЗР;
-
Редовно преиспитивање организације система БЗР у односу на важеће законске
прописе и стандарде и др.
Руководство мора да:
-
Планира мере за имплементацију начела и стандарда БЗР;
-
На
свим нивоима активно учествује у пословима везаним за БЗР;
-
Буде
одговорно за дефинисање и организовано праћење циљева БЗР;
-
У
свом домену надлежности реши сваки проблем у области БЗР или да заустави
активност која је супротна начелима безбедног рада.
-
Сврха да укаже на одлучујућу улогу менаџмента у систему БЗР и на потребу
брзог мењања лоше праксе великог броја послодаваца у Србији код којих се ова
функција поистовећује са службом за БЗР. О савременим схватањима менаџментом
безбедношћу и здрављем на раду наредном приликом.
Аутор:Милутин Јелић
Тескт
преузет са Фацебоок странице (https://www.facebook.com/UBZRS)
Удружења за безбедност И здравље на раду Србије.
чет,
04.09.14.:
ЗАШТО СЕ ЉУДИ ПОВРЕЂУЈУ - ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА ПОВРЕДЕ НА
РАДУ
Јул 23, 2014 ат 3:03пм
Можда узрок доживљене повреде лежи у склопу психолошких карактеристика индивидуе
која је доживела повреду. Ако се под личношћу подразумева јединствена
комбинација биолошки датих и стечених особина које су у интеракцији, онда се
може тврдити да те особине одређују карактеристично и доследно понашање. То
понашање непосредно пре доживљене повреде може бити условљено темпераментом и
карактером особе.
Познато је да се поједини радници чешће повређују на радном месту од других и
ако обављају исте послове готово у истим условима рада. Ту тенденцију
повређивања код неких људи врло је тешко објаснити. Није лако утврдити зашто су
неке особе индивидуално склоне повређивању, у чему је индивидуални афинитет
повређивања? Стручњацима за безбедност и здравље на раду је познато да постоје
различите способности и понашања људи. Склоност ка повреди јесте уствари не
поседовање оних способности и својстава који су у датом моменту важни за сигуран
и безбедан рад. Радници који не поседују те способности и својства доживе већи
број повреда од радника који их поседују. Такође је познато да је вероватноћа
повреде на раду највећа када је вероватноћа грешке у раду највећа. Субјективно
проузрокована повреда јесте уствари “кажњена грешка”.
Број повреда на раду опада како у функцији старења тако и у функцији радног
стажа. Већи број повреда имају млади људи, јер се чешће излажу ризичном начину
рада и агресивнији су од старијих. Старији чешће доживе повреду на комплексним
радним местима која захтијевају брзо препознавање опасне ситуације и брзо
доношење одлуке о акцији, јер старијима треба дуже времена да перципирају и
организују реакцију, па чешће гријеше.
У пракси, врло често, ово се објашњава да људи по својој природи нису једнако
пажљиви, односно да постоје изразито непажљиви радници, па се као узрок повреде
наводи “непажња радника”. Оваква теорија не може бити тачна, па зато потражимо
одговор на питање шта је то пажња, а ста непажња?
Пажња је активност, односно активан однос према одређеним појавама. Она може да
буде усмерена према појавама, околини у којој се крећемо и живимо или на наше
емоције, доживљаје, представе и друге појаве нашег унутрасњег живота. Уколико је
пажња усмерена на унутрашњи живот интензивнија, утолико је слабија према околини
па ће вероватноћа повредјивања бити већа. Зато је вероватније да ће емотивне
особе пре доживети повреду од особе које је теже инспирисати.
У немогућности (читај незнању) да се открију (читај прикрију) прави узроци
повреде на раду најчесце се користи опробани рецепт и напише “непажња радника” у
рубрици о узроку повреде. На одређен начин кривица и одговорност се пребацује на
самог повређеног радника, а оправдава руководилац, односно послодавац.
Због веома честе употребе речи “не пажња” као узрок повреде, од стране оних за
које се не може рећи да су компетенти да успешно обављају послове безбедности и
здравља на раду, неопходно је дати и одговор на питање шта је непажња?
Сама по себи, узимајући у обзир разматрање теорије о пажњи у контексту
утврђивања узрока повреде на раду, непажња не постоји. Када се ради о повреди
радника на раду, непажња је практино скренута пажња, или погрешно усмерена пажња
са радних поступака на нешто што није од значаја за те поступке. Ако пронађемо
узрок скренуте пажње бићемо ближи узроку повређивања. Наравно, само под условом
да смо установили да не постоје друге околности које би могле допринети
повређивању. Ако например, испитујући узрок повреде на раду, установимо да не
постоје организациони и техничко - технолошки аспекти повређивања, односно
постоје добро организовани послови у условима рада који су потпуно прилагођени
човеку, пред истраживаца се поставља веома сложен задатак утврђивања узрока
повреде, односно анализе психолошке позадине неке повреде.
Можда тај узрок лежи у социјалном статусу радника, можда у замору, алкохолисаном
стању, болести члана породице, неисплаћеној заради и немогућношћу да издржава
породицу, незадовољству због свог статуса у предузећу или породици и мноштву
других субјективних или објективних околности. Психолозима који се баве
индустријском психологијом је познато да у ризичну групу спадају особе са
значајно мањом интелегенцијом, недовољном психомоториком и особе за смањеном
функцијом перцепције. Људи који су бржи у запажању него реаговању имају мањи
број повреда него они који су бржи у реаговању. Емоционално нестабилне и
агресивне особе су склоне повређивању, као и особе склоне ризику.
Можда узрок доживљене повреде лежи у склопу психолошких карактеристика индивидуе
која је доживела повреду. Ако се под личношћу подразумева јединствена
комбинација биолошки датих и стечених особина које су у интеракцији, онда се
може тврдити да те особине одређују карактеристично и доследно понашање. То
понашање непосредно пре доживљене повреде може бити условљено темпераментом и
карактером особе.
Под темпераментом се најчешће подразумева карактеристичан начин емоционалног
реаговања неке особе. Брзина, интензитет, трајање и врста реакције неке особе
зависиће од њеног темперамента. Најпознатија је подела на четири типа
темперамента: сангвиничан, флегматичан, колеричан и меланхоличан. Сангвинична
особа се одликује брзим, краткотрајним емоционалним реакцијама, лако мења
расположење, склона је оптимизму и ведра. Колеричан темперамент испољава снажне
емоције, импулсивност и напраситост и тешко контролише афекте. Флегматик реагује
ретко, слабо изражава емоције, миран је и сталожен без наглих промена у
емотивном доживљавању и реаговању. Меланхолични темперамент има ретке али
изузетно интензивне емотивне реакције, које дуго трају. Има тенденцију ка
негативним емоцијама, осећају туге и забринутости.
Ова подела, и ако недовољно осетљива на све могуће варијације људског реаговања,
представља основе по којима се може пратити емоционално реаговање људи. Обично
се тврди да је темперамент урођена карактеристика која делимично мења током
живота особе и оплемењује сва њена стечена искуства. Разлике у темпераменту код
људи се објашњавају разликама у организацији рада нервног система. Заговорници
теорија учења се неће сложити да је темперамент непроменљива инстанца у људском
функционисању и покушаће да докажу како се одређеним начинима тренинга може
утицати чак и на промену тока функционисања аутономних биолошких функција
организма.
Ипак, темперамент није сам скуп стечених особина, већ је претежно условљен
наследним особинама и његов развој зависи од функционисања вегетативног нервног
система и жлезда са унутрашњим лучењем. Имајући то у виду, као и учење да је при
обликовању темперамента утицај социјалних фактора веома мали, пред стручнаке за
безбедност и здравље на раду се налази готово нерешив проблем. Како променити
стечене и наследне особине радника који је склон повредама на раду и
оспособљавањем за безбедан и здрав рад деловати превентивно? Да ли је уопште
могуће особу која се одликује спором перцепцијом, брзим и краткотрајним
емоционалним реакцијама тренинзима и оспособљавањем преобразити у мирну и
сталожену особу без наглих промена у емотивном доживљавању и реаговању? Да ли је
уопште могуће обуздати темперамент доброг и продуктивног радника који је склон
брзом, често и не промишљеном раду? Одговор на ово питање готово да је немогуће
дати у данашњем достигнућу познавања човека.
Карактер је спој различитих особина неког појединца који даје целокупну слику те
особе. О њему можемо да говоримо само онда када имамо на уму везу којом је човек
везан за околину. Тај социјални аспект у структури личности је предмет нашег
интересовања, јер покушавамо да сагледамо везу између карактера и узрока повреде
на раду.
Однос према другим људима изражава се одређеним цртама карактера које познајемо
као искреност, агресивност, егоизам, односно себичност, односно несебичност, или
обзирност. У недостатку истраживања на овом пољу, тешко је било коју наведену
особину појединца довести у узрочну везу са повредом на раду.
То се не може рећи за однос појединца према раду који се огледа, међу осталим:
марљивошћу лењошћу, упорношћу, односно колебљивошћу, одговорношћу, односно
неодговорношћу. Неке од ових особина појединца могу имати, по принципу процене
ризика, знатан утицај и предпоставку будућег догађаја. Будући догађај - опасност
који прети марљивом радохолику је повреда на раду, јер време експозиције
опасношћу појединаца склоном марљивом раду знатно је дуже од времена излагања
опасношу неодговорног, колебљивог лењивца.
Однос према самоме себи човек изражава самопоуздањем, односно његовом
супротности коју називамо несигурност. Једна и друга особина појединца у
конбинацији са другим карактерним цртама могу допринети повреди у датом
тренутку. Такође, важна црта карактера је самокритичност, односно некритичност
која се изражава код вредновања својих поступака. Ово стога што је познато да је
број појава које су могле да изазову повреду далеко већи од самог броја повреда
на раду.
Без претензије да расправу усмеримо ка типовима неуротичног карактера напоменимо
само једну од особина неког појединца -жељу за патњом. Мада се мазохизам не може
објашњавати само жељом за патњом, посматрањем како се неки радник, и поред тога
што су оспособљене за безбедан и здрав рад, излаже опасношћу обављајући своје
послове може се размишљати о томе да мазохизам код тих особа није превазиђен.
Када анализирамо једну повреду на раду и утврдимо један или више узрока скренуте
пажње са радних операција на нешто друго, не можемо као узрок повреде навести
“непажња радника” јер сасвим је природно да човек у појединим фазама рада,
обављајући рутинске и монотоне послове уз монотипне покрете, размишља о нечем
другом, односно обавља послове са скренутом пазњом. То је уствари само последица
динамике унутрашњих функционалних стања организма.
Предпоставка да не постоје организациони и техничко-технолошки аспекти
повређивања су, нажалост веома имагинарни, па се веома често као узрок повреде
на раду наводи
“непажња”
и онда када је очит узрок повреде на раду:
не поштовање, односно не примењивање утврђених процедура и мера за безбедан и
здрав рад.
И на крају можемо са разлогом закључити да човек што више живи и ради у лошим
условима све више свој дух троши. Тада радост, жалост, нада, жеља, изненађење
све више нестају. Људе осваја апатија, јер физичко и здравствено стање је само
процес душевног исцрпљивања. И то може бити узрок повреде.
Аутор: Бранко Радоњић,
дипл.инг.знр - потпредседник Удружења за безбедности здравље на раду Србије
Текст преузет са Фацебоок странице (https://www.facebook.com/UBZRS)
Удружења за безбедност и здравље на раду Србије
пет,
04.07.14.:
РАД У УСЛОВИМА ПОВИШЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ И ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ:
РАД НА ОТВОРЕНОМ
Рад на отвореном подразумева обављање послова под непосредним утицајем
климатских фактора. За разлику од великог броја прописа који регулишу
микроклиматске и друге услове рада у затвореним просторима, немамо посебне
прописе који се односе на рада на отвореном.
пон, 30.06.14.:
ОСВРТ НА АНАЛИЗУ ПОВРЕДА НА РАДУ ЗА 2013. ГОДИНУ
Увидом у Анализу повреда на раду може се видети да се у Друштву у 2013. години
догодило више лаких (54) у односу на тешке (14) повреде на раду. Број повреда на
раду у односу на претходне године је у сталном опадању што се може видети са
слике.

Као извор повреда на раду најчешће се појављује радна средина, односно њени
саставни чиниоци. Како се у Анализи наводи највећи број повреда на раду настао
је услед непажње и несигурног начина рада, што говори да се ради брзо и да су
запослени изложени притиску и стресу како би се посао што пре урадио и да се при
том не води рачуна о личној безбедности !, као и о чињеници да је потребно што
пре дефинисати поступке и начине рада на пословима одржавања приступне мреже и
то на пословима монтаже / демонтаже ТТ стубова, на пословима монтаже / демонтаже
ТТ водова на ТТ стубовима, на пословима одржавања ваздушне приступне мреже, на
пословима одржавања кабловске (подземне) приступне мреже, идентификовати и
сачинити планове замене дотрајалих и нестабилних ТТ стубова са приоритетима.
Једна од предложених мера заштите је и примена нових механизованих алата и
уређаја (подизних платформи, машина за бушење рупа и манипулације са ТТ
стубовима, машина за копање ровова и др.). Сматрамо да је реализацији
предложених мера потребно приступити што пре како би преветивним деловањем
утицали на смањење ризика од повреда на раду. Повреде које су настале код
запослених углавном су се дешавале због падова (пад са висине и пад у истој
равни), а посебно пад са мердевина и ТТ стуба услед проклизавања. Према
старосној структури анализом је утврђено да се најчешће повређују запослени
средњих година, са радним стажом између 21 и 25 година, са средњом школском
спремом (искусни радници, средњих година, који улазе у рутину рада и занемарују
прописане поступке рада), што је и највећи број запослених који обављају
оперативне послове у Друштву. Више је било повређених мушког пола што је и
разумљиво обзиром да је у Друштву од укупног броја запослених 65,6 % мушког
пола, односно запослени овог пола углавном обављају послове са повећаним
ризиком. Према врсти послова највише повреда је било код запослених на
„монтерским“ пословима (приступна мрежа). Код ових послова су заступљене повреде
на терену, при приступу месту рада и на самом месту рада, а из разлога
неприступачности месту рада, слабе видљивости, нефизиолошког положаја тела при
раду итд. Велики број повреда је настао као последица саплитања, оклизнућа и
падова у истој равни на терену и у објектима у којима запослени раде.
Анализирајући повреде на раду по пословима, исте су појединачно анализиране
како би се сагледао начин настанка повреде, односно где је то могуће извор и
узрок настанка исте. Па се тако у 2013.години настале повреде разврстане према
начину настанка и то : повреде настале падом са стуба услед пуцања истог
приликом демонтаже, повреде изазване проклизавањем пењалица на самом стубу
приликом пењања-силажења, повредe које су настале коришћењем мердевина при раду
на стубу – пуцање стуба, повреде које је изазвао пад старог демонтираног стуба (
у тренутку ослобађања стуба од каблова дошло је до његовог пада, односно стари
стуб није био уклоњен и дошло је до његовог изненадног пада на запосленог који
је радио на новом стубу у близини), повреде настале од ножа за бланкирање,
повреде сврстане у повреде које су настале приликом рада у таванском делу
(пропадање кроз тавански отвор), подрумском, саплитања на ивичњак, ослањања на
нестабилни ослонац при раду (капија), склапања мердевима, удара у знак поред
стуба, повлачењем самоносивог кабла, померања бубња са кабловима, повреде
настале премештањем намештаја, убодом инсекта, приликом уласка у ауто, повреде
настале услед пада и саплитања на степенику, повреде изазване у саобраћајном
удесу приликом преласка пешачког прелаза, повреда је настала приликом коришћења
скалпела за сечење фасцикле, повреде, које су настале услед пада са мердевина
изазване проклизавањем, повреде настале у саобраћајном удесу изазване
проклизавањем возила због клизавог коловоза, повреде настале приликом коришћења
ручног алата - скалпела приликом обраде жице, повреде које су настале услед
непогодних атмосферских услова, саплитања приликом кретања степеништем,
ходником, уједа пса, замене гуме на возилу (пригњечења), пада са столице, лаке
повреде, које су настале саплитањем и падом услед непогодних атмосферских
услова, услед додира са електричном струјом и приликом поправке врата на објекту
као и тешка повреда, које је настала у саобраћајном удесу приликом управљања
возилом.
Просечан број изгубљених радних дана по једној повреди на раду у Друштву износи
38,9 дана. Треба напоменути да одређени број запослених није користио боловање
на име повреде на раду.
Свака повреда на раду је резултат и последица незгоде на раду. Под незгодом на
раду подразумева се непланирани и непредвиђени догађај који може имати штетне
последице услед застоја у процесу рада, губитка радног времена, оштећења
средстава рада (хаварије) итд. Незгоде на раду не морају увек да имају за
последицу несрећни случај којег увек прати повређивање и одсуствовање са посла
повређеног радника, али зато могу имати последицу на имовини Друштва (средства
за рад-хаварије средстава рада и материјала). Штете које у оваквим ситуцијама
настану у виду разних издатака Друштва врше знатан утицај на опадање
економичности пословања. Све негативне последице које настају као резултат
незгода на раду се по правилу не евидентирају (директни и индиректни трошкови),
односно евидентирају се само јасно уочљиве штете.
Запослени остварују право на накнаду за случај инвалидности или телесног
оштећења. Телесно оштећење постоји кад код запосленог настане губитак, битније
оштећење или знатнија онеспособњеност појединих органа или делова тела што
отежава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању
животних потреба, без обзира на то да ли оно проузрокује или не проузрокује
инвалидност.
Сагледавајући целу Анализу повреда на раду за 2013. годину се може видети да у
Предузећу не постоје евидентиране професионалне болести као и болести у вези са
радом, да се мање више скоро сваке године кроз Анализе повреда на раду
констатује да што пре треба дефинисати поступке и начине рада на пословима
одржавања приступне мреже а да се исти не доносе од стране надлежних Дирекција,
да је највећи број повреда на раду настао услед непажње и несигурног начина
рада, што нам говори да се ради брзо и да су запослени свакодневно изложени
притиску и стресу како би се посао што пре урадио и да се при том не води рачуна
о личној безбедности.
Мишљења смо да је безбедност и здравље на раду целовити, неодвојиви део радног
процеса и суштински утиче на квалитет рада као и чињеницу да послодавац има
потпуну и недељиву одговорност за безбедан рад.
пон, 28.04.14.:
28. АПРИЛ – СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Као и
сваке године Синдикат Телекома „Србија“ се 28. априла придружује обележавању
Светског дана безбедности и здравља на раду, у циљу промовисања спречавања
повреда на раду и обољења у свету. То је кампања за подизање свести и има за циљ
да фокусира пажњу међународне јавности на нове трендове у области безбедности и
здравља и на број повреда, болести и смртних случајева у вези са радом широм
света.
Обележавањем Светског дана безбедности
и здравља на раду, 28. априла у свету се поред промовисања спречавања повреда на
раду и обољења скреће пажња и на све оне запослене који су настрадали на свом
радном месту.
Прослава Светског дана за безбедност и
здравље на раду је саставни део глобалне стратегије о безбедности и здрављу
Међународне организације рада којом жели да промовише стварање глобалне
превентивне безбедности и здравствене културе која укључује све заинтересоване
стране. У многим деловима света, националне власти, синдикати, организације
послодаваца и удружења за безбедност и здравље на раду организују активности да
обележе овај датум.
Један од најчешћих разлога настанка
повреда на раду са често трајним, а понекад и фаталним последицама представља
грубо кршење мера безбедности и здравља на раду, увек уз предпоставку да то тога
неће доћи. Посебно треба истаћи да су пропусти који доводе до повреда на раду
такве природе да их је било веома лако отклонити уз претходну пажњу. Ово указује
на незадовољавајући степен оспособљености запослених из области безбедности и
здравља на раду, а посебно на недовољан степен одговорности послодаваца, који у
великом броју случајева после настанка повреда на раду покушавају да сву
одговорност пребаце на повређене раднике, њихове колеге или разлоге на које они
нису били у могућности да утичу, у циљу избегавања сопствене одговорности.
Безбедност и здравље на раду је
обезбеђивање таквих услова на раду којима се у највећој могућој мери смањују
повреде на раду, професионална обољења и обољења у вези са радом и који стварају
претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених.
Из ове дефиниције безбедности и здравља
на раду се јасно може видети порука да ако послодавац жели да буде успешан и да
остварује профит, мора да води рачуна и о безбедности и здрављу на раду
запослених.
Поред заштите социјалног и материјалног положаја запослених, представници
Синдиката Телекома „Србија“ доста времена посвећују и праћењу примене закона и
интерних аката послодавца из области безбедности и здравља на раду у Друштву,
предлагању нових решења, указивању на проблеме и свему осталом што може да
помогне у повећању нивоа безбедности и здравља на раду запослених што ће још
активније чинити у периоду који је испред нас.
пет, 03.08.12.:
ДОНЕТА НАРЕДБА О ПРИМЕНИ ПОВЕЋАНИХ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ А.Д.
У случају непоштовања Наредбе о примени
повећаних мера безбедности и заштите здравља на раду донете 03.08.2012. године
запослени се могу обратити лицима задуженим за праћење примене и поштовања свих
прописаних мера безбедности и здравља на раду тј. Запосленима на пословима
безбедности и здравља на раду.
чет, 19.07.12.:
Ускоро службена одећа за радно место Техничар за уређаје и
терминалну опрему и усклађивање припадајућих средстава и опреме личне заштите за
радно место Техничар за мерења
Поред заштите социјалног и материјалног положаја запослених, представници
Синдиката Телекома „Србија“ доста времена посвећују и праћењу примене закона и
интерних аката из области безбедности и здравља на раду у Друштву, предлагању
нових решења, указивању на проблеме и томе слично. У складу са напред наведеним,
током прошле године обратили смо се Дирекцији за технику, тачније, директору
Функције за ЕоМ са предлогом да се за потребе запослених, чији је посао одлазак
у домове и пословне просторије претплатника, изврши набавка службене одеће.
Ово смо предложили узимајући у обзир да према одредбама Акта о процени ризика на
радном месту и радној средини овој категорији запослених не следују средства и
опрема личне заштите. Сматрамо да је врло важно да наш запослени, поред
квалитетно пружене услуге, остави и утисак да долази из озбиљне компаније, што
ми несумњиво и јесмо. Наш предлог је прихваћен као одличан, међутим у том
периоду је буџет за 2012. годину већ био донет, тако да смо у разговору са
директором Функције за ЕоМ дошли до договора да ће наш предлог бити реализован у
најкраћем могућем року, у складу са могућностима буџета. И поред недостатка
средстава у буџету захваљујући тимском раду представника Дирекције за
технику/Функције за ЕоМ, Дирекције за комерцијалу и Функције за логистичке и
опште послове/Сектора за набавку, нађено је решење како би се урадили нулти
узорци летње службене одеће.
У наредних десетак дана требало би да буду готови нулти узорци за службену летњу
одећу, на основу којих ће се касније извршити набавка. У складу са тим, од
стране Функције за ЕоМ биће организовано узимање мера запосленима, који раде на
радном месту Техничар за уређаје и терминалну опрему, за које ће се и набављати
наведена службена одећа, о чему ће запослени бити благовремено обавештени од
својих непосредних руководилаца.
Ове године ће увођење службене одеће у Мрежи/Функција за ЕоМ бити реализовано
као пилот пројекат, због лимитираних средстава. Службена одећа ће бити
дистрибуирана највећим центрима са највећим бројем АДСЛ корисника и биће
подељена само запосленима којима је уговором о раду дефинисано радно место
Техничар за уређаје и терминалну опрему, тако да ће до краја ове године само 10
градова тј. Извршних јединица бити обухваћено овим пилот пројектом. Такође, у
наредним месецима би требало да се заврше нулти узорци за зимску службену одећу
и да се за ове намене определе средства буџетом за 2013. годину. Планирано је да
током следеће године сви запослени који раде на радном месту Техничар за уређаје
и терминалну опрему добију припадујућу службену одећу. Такође, очекујемо да ће
током реализације овог пројекта бити усклађени и Уговори о раду са пословима
које запослени фактички обављају за све оне који раде на овим пословима.
Да је комплетан пројекат рађен тимски види се и из изгледа службене одеће која у
највећем делу прати корпоративне боје, брендове „Телеком Србија“а.д. и изглед
службене одеће запослених у корисничким центрима.
Панталоне ће бити у сивој боји, поло мајице кратког рукава биће у црвеној и
сивој боји, а пролећна јакна у црвеној боји. Број панталона и мајица, које ће
чинити комплет, ће одредити представници Функције за ЕоМ.
Такође, је разговарано на тему усклађивања припадајућих средства и опреме личне
заштите за радно место Техничар за мерења и Техничар за мерења са радом на
висини, с обзиром да по нашем мишљењу постоји потреба за тим а из разлога што је
радно место Техничар за мерења ускраћено за одређена средства и опрему личне
заштите у односу на радно место Техничар за мерења са радом на висини. У складу
са наведеним Функција за ЕоМ ће се у наредном периоду обратити Функција за
логистичке и опште послове/Сектору за заштиту са захтевом да се усклађивањем
Акта о процени ризика на радном месту и радној средини редефинишу припадајућа
средства и опрема личне заштите за ова радна места.
У наставку можете погледати фотографије службене летње одеће, која ће се
набављати за потребе запослених на радном месту Техничар за уређаје и терминалну
опрему.

Иванко Мандић
Потпредседник Синдиката Телекома „Србија“
чет, 21.06.12.:
НАРЕДБА О ПРИМЕНИ ПОВЕЋАНИХ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТЕ
ЗДРАВЉА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДУЗЕЋУ у околностима изузетно високих температура
Подсећамо све запослене да је генерални директор У складу са својим овлашћењима,
чланом 9. Став 1. Закона о безбедности и здравља на раду („Сл.гласник РС“ бр.
101/2005) и Препоруком Министарства рада и социјалне политике од 19.07.2007.
године донео
Наредбу о примени повећаних мера безбедности и заштите
здравља запослених у Предузећу у околностима изузетно високих
температура ваздуха (35°С и више).
уто, 20.09.11.:
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗАПОСЛЕНИХ У 2011.
ГОДИНИ
Предузеће за телекомуникације “Телеком Србија”а.д. у циљу превенције здравља
запослених И ове године организује специјалистичке лекарске прегледе.
Више о томе можете прочитати на неком од следећих линкова:
За запослене у територијално организованим целинама из надлежности Службе за
логистичке и опште послове:
сре, 24.08.11.:
ПОВРЕДЕ ОД ПОСЛА ДО КУЋЕ ВИШЕ НЕ СПАДАЈУ У ПОВРЕДЕ НА РАДУ
Запосленима који се повреде на путу од посла до куће и обратно послодавац
убудуће неће плаћати пуну накнаду, јер се то неће сврставати у категорију
"повреда на раду" како је до сада био случај.
Пре измена Закона о здравственом осигурању, све повреде настале у доласку и
одласку са посла сврставане су у "повреде на раду", а стручњаци из Министарства
здравља кажу да је прихваћена дефиниција Светске здравствене организације и
Међународне организације рада (МОР), према којима се повредом на раду сматра
само она која је настала у самом процесу рада.
Помоћник министра здравља за међународну сарадњу и европске интеграције Петар
Булат казао је Тањугу да ће убудуће запослени када се повреде на тај начин ићи
на класично боловање и да се таква повреда неће третирати као повреда на раду,
како је до сада био случај када је послодавац накнаду компезовао са 100 одсто.
"То је дефиниција МОР-а, односно повреда на послу је када радник уђе у
предузеће.Тако, на пример, водоинсталатер када оде на интервенцију на терен, сам
пут од куће до радне организације није повреда на раду, већ кад он оде да
поправи нешто у другом крају града", навео је пример Булат.
Он је подсетио да, иначе, боловање до месец дана плаћа послодавац, а дуже од
тога Р З З О. Такође је указао да нема тачних података о томе колико има повреда
на раду годишње и да постоји више података и евиденција о томе.
Према подацима РЖО, има 20.000 повреда годишње, Инспекција рада сматра да их има
3.000 до 4.000, а Управа за безбедност на раду 1.000 или 1..600, казао је Булат.
Он је навео да је до 2005. године, према свим евиденцијама, било 21.000 повреда
на раду годишње, што, како је оценио, није мали број. Такође је указао да подаци
у свету показују да у просеку 25 одсто укупног броја повреда чине повреде на
раду.
Према његовим речима, један од разлога измена одредби Закона је тај што се често
повреде од посла до куће злоупотребљавају и што радник може да се повреди у
граду, а да, на пример, каже лекару да се то десило на
послу.
"Требало би превенирати (спречити) повреде, а овако се добија искривљена слика о
местима где треба интервенисати и које струке заштитити", казао је Булат,
додајући да је сада изменама у закону прецизније дефинисано шта је повреда на
раду.
Поједни медији су претходних дана пренели да је у односу на прошлу годину, број
повреда на раду смањен за пет одсто.
Евиденција показује да се најчешће повређују радници у индустрији и
грађевинарству. Углавном се повређују мушкарци између 36 и 55 година старости, а
најчешће задобијају повреде шаке, прстију, ногу и то углавном у првој,
преподневној смени.
Вест преузета са:
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/zanimljivosti/story/172612/
Povrede+od+posla+do+ku%C4%87e+vi%C5%A1e+ne+spadaju+u+povrede+na+rad.html
сре, 20.07.11.:
ЛИЧНА ЗАШТИТНА СРЕДСТВА ЗА ЈОШ ПЕТ РАДНИХ МЕСТА
Поред заштите социјалног и материјалног положаја запослених један од битних
задатака синдиката је и праћење примене Закона, интерних аката из безбедности и
здравља на раду у Друштву, предлагање нових решења, указивање на проблеме и томе
слично. У складу са напред наведеним у претходном периоду смо упутили доста
иницијатива и предлога у смислу унапређења безбедности и здравља на раду
запослених у Друштву међу којима би истакли иницијативу за усклађивањем Акта о
процени ризика са фактичким стањем на терену у смислу права на средства и опрему
личне заштите за радна места Техничар за ТК канализацију, Техничар за уређаје и
терминалну опрему и још пар радних места у Дирекцији за технику. Ради се о
радним местима којима Актом о процени ризика нису била предвиђена средства и
опрема личне заштите. Захваљујући нашој иницијативи, спремности за сарадњу
Сектора за заштиту у Функцији за логистичке и опште послове као и одговорних у
Дирекцији за технику донета је Одлука о изменама и допунама Акта о процени
ризика од 29.04.2011. године којом је решен проблем који су имали запослени на
напред наведеним радним местима. Надам се да ће запосленима који су према
изменама и допунама Акта о процени ризика остварили право на средства и опрема
личне заштите, иста бити дата на употребу у што краћем могућем року.
Иванко Мандић
Потпредседник Синдиката Телекома „Србија“
пон, 18.07.11.:
ИНФОРМАЦИЈА О КОРИШЋЕЊУ ЗДРАВСТВЕНЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ И
РЕКРЕАЦИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ЈЕСЕЊЕМ ДЕЛУ 2011. ГОДИНЕ
Обавештавамо запослене да ће се здравствена рехабилитација и рекреација
запослених у јесењем делу 2011. године, реализовати у периоду од 03.09.2011. до
19.11.2011. године, а у складу са
Одлуком генералног директора о утврђивању права на
здравствену рехабилитацију и рекреацију запослених у Предузећу за
телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. у 2011. години бр. 135312/1 од
29.04.2011. године.
сре, 06.07.11.:
НАРЕДБА О ПРИМЕНИ ПОВЕЋАНИХ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТЕ
ЗДРАВЉА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДУЗЕЋУ
У складу са чланом 9. Закона о безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС
101/05) обавеза послодавца је да запосленима обезбеди рад на радном месту и у
радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду. Сходно
томе, генерални директор Предузећа донео је
Наредбу о примени повећаних мера безбедности и заштите
здравља запослених у Предузећу » у околностима изузетно високих
температура ваздуха (35°С и више).
сре, 17.05.11.:
У СРБИЈИ НАЈВИШЕ ПОВРЕДА НА РАДУ
Србија је у самом европском врху по броју повреда на раду, са годишњим просеком
од 40 погинулих и око 1.000 тешко повређених радника, а стање може да се побољша
само унапређењем стандарда безбедности и њиховом доследном применом, упозорено
је на семинару "Безбедност и здравље на раду у грађевинској индустрији".
"У грађевинарству има највише повреда и увек је то половина свих смртних повреда
на раду", изјавила је директорка Управе за безбедности и здравље на раду Вера
Божић Трефалт, додајући да се годишње евидентира и до 25.000 случајева лакших
повреда.
Она је казала новинарима да се ситуација ипак поправља и да је прошле године
изречен већи број прекршајних и кривичних казни.
Трефалт је оценила да треба још много тога урадити, што се пре свега односи на
спречавање рада "на црно", стручну оспособљеност и едукацију.

"Када је реч о минималним мерама безбедности на раду - ношење средстава личне
заштите, лекарски прегледи, стручно оспособљавање и одржавање средстава и
опреме, светска економска криза не може бити изговор", нагласила је Трефалт.
Председник Синдиката грађевинарства и индустрије грађевинских материјала Србије
Душко Вуковић је истакао да свако треба да ради свој посао.
"Инспекција треба да кажњава, Управа за безбедност да шири свест о повредама,
послодавци да примењују предвиђене мере, а синдикати својим члановима да кажу да
одбију посао ако се не обезбеде средства за заштиту на раду", рекао је Вуковић.
"Најчешћи узроци несрећа су зато што неко на томе штеди", истакао је он и додао
да је 200 грађевинских радника у последњих седам година изгубило живот у Србији.
Генерални директор Беочинске фабрике цемента "Лафарж" Костин Борк је казао да је
та компанија применом највиших безбедносних стандарда остварила у претходном
периоду рекордан број од 1.150 дана без забележене повреде на раду
Текст преузет са:
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/59415/U-Srbiji-najvise-povreda-na-radu
Чим добијемо Извештај о повредама на раду у 2010 години у Компанији за
телекомуникације „Телеком Србија“а.д. о садржини истог ћемо вас благовремено
обавестити.
пет, 06.05.11.:
УТВРЂЕНА ДИНАМИКА ЗДРАВСТВЕНЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ И РЕКРЕАЦИЈЕ
ЗАПОСЛЕНИХ У 2011. ГОДИНИ
Погледајте »
уто, 25.01.11.:
ПОСЛЕ 40 ГОДИНА ЖИВОТА ПРОВЕРА ВИДА ЈЕ ОБАВЕЗНА
Мути вам се пред очима, осећате пецкање у оку, напрезање при дужем читању,
гледању телевизије, сва слова на екрану су вам ситна, а познанике на улици
препознајете тек када вам се унесу у лице, само су неки од сигнала да је дошло
време за посету офтамологу. Ово се нарочито односи на људе који су закорачили у
пету деценију живота, када вид иначе почиње да слаби, мада проблема са видом
данас има и све већи број младих због времена које проводе испред рачунара и ТВ
пријемника.
Више о овоме на сајту
Удружења за безбедност И здравље на раду Србије
»
пон, 02.08.10.:
РЕХАБИЛИТАЦИЈА И РЕКРЕАЦИЈА ОД СЕПТЕМБРА МЕСЕЦА 2010.
ГОДИНЕ
Као што смо у предходној информацији навели отварање понуда за јавну набавку
услуга здравствене рехабилитације и рекреације обављено је 09.07.2010. године.
Све понуде које су достављене биле су исправне, тако да су чланови комисија, у
којима су учествовали и представници Синдиката Телекома „Србија“, имали лак
посао.
Објекти изабрани за пружање услуга здравствене рехабилитације су : Завод за
специјализовану рехабилитацију „ИВАЊИЦА“, Специјална болница за рехабилитацију
„БАЊИЦА“ Соко Бања, Институт „Нишка Бања“, Специјална болница „МЕРКУР“ Врњачка
Бања и Специјална болница за рехабилитацију „БАЊА КОВИЉАЧА“. Такође, изабрани су
и објекти за здравствену рекреацију и то: Завод за специјализовану
рехабилитацију „ИВАЊИЦА“, Специјална болница „МЕРКУР“ Врњачка Бања и Специјална
болница за рехабилитацију „БАЊИЦА“ Соко Бања.
Запослени ће моћи да користе наведене објекте почев од месеца септембра, а у
складу са планом и условима које ће донети Предузеће. Информације о плану и
условима коришћења очекујемо на порталу Предузећа што пре, како би запослени
могли на време да изврше пријављивање.
пон, 13.07.10.:
АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА „СРБИЈА“ У ДЕЛУ БЕЗБЕДНОСТ И
ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Безбедан и здрав рад запослених је један од основних задатака у раду синдиката а
који се манифестује кроз праћење примене Закона, интерних аката из безбедности и
здравља на раду у Предузећу, предлагање нових решења и сл..
У складу са тим представници нашег синдиката учествују у разним активностима по
питању подизања квалитета безбедности и здравља на раду, а што се може видети на
терену кроз испоруку зимских радних одела, ветровки , ПВЦ одела за заштиту од
кише, монтерских опасача, који су набављени током 2009 године. Желимо да вас
обавестимо да је планом набавки за 2010. годину предвиђена набавка 3.800 пари
летњих радних одела, 250 комбинезона и 700 мајица са кратким рукавом чија се
испорука очекује током августа месеца. Од обуће је планирана набавка плитких
летњих ципела у количини од 500 пари. На основу примедби са терена које су
достављене нашем синдикату а које смо проследили Предузећу урађене су измене
ђона ципеле који ће бити 100% гумени и самим тим неће долазити до проклизавања
приликом рада на крову или косим површинама. Такође, очекујемо испоруку 200 пари
гумених чизама у августу месецу. У току је и набавка пењалица за дрвене стубове
Л240-200 ком. , пењалица за бетонске стубове Л310-100 ком. и Л400-50 ком..
Набавка средстава и опреме за заштиту од пада, за потребе Дирекције за технику,
треба да крене током јула месеца.
Реализација набавке услуга Рехабилитације и рекреације за запослене за 2010.
годину је започета 09.07.2010. године. Нажалост ове године пролећни термин је
прескочен али смо кроз разговоре са надлежнима инсистирали да средства која су
предвиђена буџетом за Рехабилитацију и рекреацију запослених морају бити
стављена на располагање у целости за ту намену, што је и испоштовано. Тако да ће
се рехабилитација и рекреација обавити само у јесењем термину. О реализацији ове
набавке ћемо вас благовремено обавестити путем сајта.
Такође, у току је набавка услуга осигурања запослених за случај од трајних
последица несрећног случаја-незгода и тежих болести, као и хируршких
интервенција. Оно што је ново, јесте да се почев од ове године, а у складу са
Законом о безбедности и здравља на раду, радна места са повећаним ризиком, а
којих је у нашем Предузећу 78 што чини 1927 запослених, додатно осигуравају од
повреда на раду, тако да ће премија осигурања за та радна места бити увећана за
50%. Конкретнију информацију о томе које су осигуравајуће куће изабране
објавићемо након завршетка поступка јавне набавке, што ускоро очекујемо.
У складу са нашом иницијативом за утврђивање радних места на којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним трајањем (бенефицирани радни стаж) за радна места
са повећаним ризиком, први пут смо добили конкретан одговор од Предузећа, а то
је да буџетом за 2010. годину нису предвиђена средства за ту намену и да
Дирекција за економске послове није дала сагласност за покретање предметног
поступка. Очигледно да је дошло до неразумевања, јер је наш захтев био да
Предузеће покрене процес израде техничке документације а након тога следи
обраћање комисији фонда ПИО са захтевом за утврђивање радних места на којима се
стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, након чега би се тек видело да ли и
једно радно место са повећаним ризиком у Предузећу испуњава услове за увећање
стажа у складу са Законом о ПИО. Сходно томе настављамо активност у том правцу.
Позивамо запослене да уколико сматрају да постоје проблеми који утичу на
безбедан и здрав рад, и уколико постоје предлози за које сматрате да би
унапредили безбедан и здрав рад на радном месту, да се обрате свом синдикалном
представнику на терену са конкретним примедбама и предлозима.
пон, 09.11.09.:
ОСВРТ НА АНАЛИЗА ПОВРЕДА НА РАДУ ЗА 2008. ГОДИНУ
Анализом повреда на раду за 2008. годину која је достављена Синдикату у складу
са Колективним уговором види се да је највећи број повреда настао на радном
месту (укупно77, од тога 65 лаких и 12 тешких повреда), а најмањи на службеном
путу (2 лаке повреде и 1 тешка) и на другом месту рада ( 3 лаке повреде). Уочен
је и значајан број повреда (укупно 22, 19 лаких и 3 тешке повреде) које су се
догодиле на путу од стана до места рада (долазак на посао).

На жалост у току 2008. године догодила се 1 повреда са смртним исходом.
Стопа инциденције повреда на раду за 2008. годину износи 1,35 што спада у
категорију ниске стопе.
Уколико се аналаизира стопа инциденције повреда на раду према организационим
целинама, може се добити јаснија слика о кретању и стању повреда на раду у
односу на број запослених у тим организационим целинама. Највећу стопу
инциденције повреда на раду у периоду од 2005. до 2008. године има ИДР Север, а
најмању ИДР Југ.
У 2008. години у Друштву су изгубљена 3932 радна дана због повреда на раду
(узимајући у обзир само званично регистроване повреде).
Просечан број изгубљених радних дана по једној повреди на раду у Друштву, у
2008. години, износи 31,71 радних дана. Ако се анализира број изгубљених радних
дана по једној повреди, по регијама, уочава се да је на регији Београд било
изгубљено 27,89 радних дана по једној повреди, на регији Центар 52,92 радна дана
по једној повреди, на регији Север 20,60, док је у Генералној Дирекцији број
изгубљених радних дана по једној повреди био 45,76.
Просечан број изгубљених радних дана у Друштву по једном запосленом износи 0,43
дана. За организационе целине просечан број изгубљених радних дана по једном
запосленом био је: за Генералну дирекцију 0,39 дана, за ИДР „Београд” 0,38 дана,
за ИДР „Север” 0,59 дана, за ИДР „Центар” 0,81 дан.
По старосној структури запослених уочава се да је највећи број повреда на раду у
2008. години настао код запослених између 40 и 49 година, као и између 30 и 39
година.
У ИДР „Београд” највећи број повреда имају запослени са радним стажом од 15 до
20 година, док укупно гледано за цело Друштво, највећи број повређивања се десио
радницима који имају од 21-31 годину радног стажа.
Анализом повреда на раду према врсти посла види се да је највише повреда било на
пословима ТТ монтера 53, 21 %, укупно 66 повреда, од којих је у ваздушној мрежи
било 30 повреда од којих се једна завршила смртним исходом услед пуцања стуба на
регији Центар.Затим следе послови ТТ монтера у подземној мрежи (кабловци), 24
повреде,а потом следи 12 повреда ТТ монтера који обављају послове у
претплатничкој мрежи.
На пословима ТТ монтера у Друштву уопштено, из године у годину има највише
повређивања, обзиром да запослени на таквим пословима обављају послове на
терену, по разним временским условима, дању и ноћу, а да су при томе изложени
ризицима рада на висини (рад на ТТ стубу, рад преко водених површина – на
мостовима) рад на мердевинама, крововима и таваницама код претплатника, рад на
неприступачним теренима, рад са оловом, рад у ТТ окнима и рововима, изложени су
и ризику од дејства електричне енергије.
Код послова у комутацији, током 2008. године долазило је до повређивања
техничара у разделницима и централама, пропадање ноге кроз дупли под, лом
дактило-столице, удар о сталак и др.
Запажен је и знатан број повређивања, запослених чији се послови карактеришу као
административни, канцеларијски послови, 18 повреда, где су се највише
повређивали запослени у Генералној дирекцији,8 повреда.Ту спадају повреде
изазване саплитањима, спотицањима, падови са степеништа и др.
Као податак треба истаћи да се у току 2008. године догодила само једна повреда
на пословима складиштења.
Анализирајући извор повреда уочава се да је највише било повреда у радној
средини 65 повреда(како спољашњој тако и унутрашњој) и то у просторима за рад у
спољној средини (13 повреда) где су заступљене повреде при обављању послова на
терену, углавном ТТ монтера (повреде при раду са ТТ каблом, при раду на ТТ
стубу), затим су се дешавале повреде где се као остали извор остали у спољној
средини појављују тротоари, прилази објектима и др. (13 повреда) и то су повреде
које настају при кретању запослених по спољним површинама. Од повреда у
унутрашњој средини где је до повреда долазило при раду у објектима код ТТ
претплатника, затим разделницима, при кретању по радној површини (ходници,
канцеларије, централе), и повреде које су настале на степеништима (оклизнућа,
саплитања) уочљив је већи број падова и повреда задобијених кретањем по
степеништу. У категорији средства за транспорт и средства за вертикалне преносе
сврстали смо повреде које су настале при саобраћајним удесима, при изласку или
уласку у возило, лифту и др.
У 2008. години је било укупно 7 пуцања дрвених стубова, од чега један случај у
ИДР Центар завршио смртним исходом
Као узрок повреда на раду доминира несигуран начин рада (49 повреда) односно
непажња, лоша процена, затим следе повреде услед осталих разлоза (28 повреда) и
то су повреде коју су настале услед неравнина по површини којом се крећу
запослени, клизавих површина, повреда на радничко-спортским играма. За њима
следе повреде услед неисправно изграђених или неуредно одржаваних радилишта (12)
у које се убрајају и трули стубови подложни пуцању, неуреднипростори и др.Од
значајних величина (по 10 повреда) уочљиве су и повреде настале услед више силе,
клизав терен поледица, лед, као и оне које спадају у повреде са непознати
узрочником у које су убројане саобраћајне несреће изазване налетањима других
возила, затим напади животиња, као и напад непознатог лица.
Из напред изнетог се може закључити да је главни узрок повреда на раду људски
фактор, тј. непажња (при раду, кретању), док исто тако јако важну улогу у смислу
узрока повређивања има и неодржавање радилишта (трули стубови).
Запослени мушког пола чине већи број запослених у Предузећу и то 70%, и међу
њима је регистровано 99 повреда на раду, док је међу запосленим женама којих у
Предузећу има 30% регистровано 25 повреда на раду.
Највише повређиваних су запослени са IV степеном стручне спреме и то 53,23 % од
укупних повреда на раду у анализираној години, тј. догодило се 66 повреда, затим
по бројности следе повреде запослених са III степеном стручне спреме са 24,20 %
или 30 повреда, затим следи V степен стручне спреме са 13 повреда или 10,48 % од
укупног броја повреда на раду. Са VII. степеном стручне спреме било је 7,26 % од
укупног броја повреда или 9 повреда, затим следе неквалификовани запослени 3,26
%, а то су 4 повреде на крају следи VI. степен стручне спреме са 1,61% или 2
повреде што преставља мали број повређивања на раду.
Примећује се да се највише повреда у 2008. години догодило запосленима са
трећим, четвртим и петим степеном стручне спреме, што је уобичајена статистика,
с обзиром да запослени на овим нивоима углавном обављају оперативне и послове на
терену, као и да су по бројности највећа групација запослених у Друштву. Код
неквалификованих радника је била најмања стопа повређивања.
Анализирајући повреде на раду по месецима у години, највише повреда догодило се
у априлу, укључујући и једну смртну повреду услед пуцања стуба.Најмање повреда
дешавало се у јулу и у току децембра, што се може објаснити изузетно високим
температурама у току 2008. године и забранама рада под екстремним условима, као
и касним почетком зиме (падавина).Уопштено 2008. година је специфична по томе
што су температуре током целе године премашивале просечне вредности за дате
месеце.
До већег броја повређивања у току 2008. године је долазило у 3.,4. и 5. сату од
почетка рада, што се тумачи замором у току рада.Ипак, најкритичније време за
повређивање су били рани јутарњи сати, пре почетка рада, када запослени пристижу
на посао (на путу од куће до места рада).
У анализираној 2008.години од укупног броја од 124 повређених запослених, 13
радника је задобило више од једне повреде што представља 10 % од укупног броја
повређених.Оваква статистика се води у смислу обраћања пажње на запослене који
си склони повређивању, тј. на њихово премештање на мање ризичне послове.
Како би се остварио циљ смањења повреда на раду поред традиционалних метода
принуде предложено је да се уведе стимулисање запослених за смањење повреда на
раду, тако да организациони део који буде остварио смањење повреда добије
одређене бенефиције у односу на оне организационе делове код којих то не буде
случај. Лепо замишљено али вероватно тешко изводљиво !.
Такође је предложено и предузимање следећих мера :
Техничко-технолошке мере превенције ризика од повреда на раду које између
осталог предвиђају и примену нових механизованих алата и уређаја (примена
подизних платформи, машина за бушење рупа и манипулацију са ТТ стубовима, машина
за копање ровова, мердевина за рад на висини и сл.).
Организационе мере потребно је обезбедити адекватан одмор у току рада са
више правилно распоређених пауза у току рада како би се елиминисао умор и
монотонија у раду, затим ангажовање запослених у ванредним ситуација ван радног
времена на отклањању сметњи и кварова (запослени у мобилној телефонији и
запослени на одржавању приступне мреже, Дирекција за технику) у складу са
прописима из радног законодавства који уређују слободно радно време, дневни,
недељни и годишњи одмор и сл., а посебно је потребно:
-
унапредити постојећа упутства и процедуре из
безбедности и здравља на раду,
-
организовати сталну контролу рада од стране
непосредних руководилаца, нарочито за послове који се изводе на терену,
-
предузети мере на подизању радне и технолошке
дисциплине на свим нивоима.
-
новозапосленима на радним местима посветити
већу пажњу у процесу увођења у радни процес, односно оспособљавања за
самосталан и безбедан рад од стране непосредних руководилаца,
-
адекватно организовати пословре БЗНР у
Друштву, координацијом послова који се тренутно обављају у Функцији за
логистику и Функцији за људске ресурсе.
Примена личних и заштитних средстава чији избор и квалитет мора зависити
од присутних ризика на радом месту и потреба процеса рада потребно је и
-
адекватно нормирање ЛЗС у зависности од
ризика на радним местима,
-
дефинисати техничке карактеристике ЛЗС за
потребе набавке истих, и
-
унапредити ситем набавке и дистрибуције ЛЗС
(ефикаснија набавка, прилагођавање ФИС и ТИС апликација потребама БЗНР,
дистрибуција ЛЗС запосленима и поступак расхода ликвидаиције неупотребљивих
средстава ЛЗС)
Професионални тренинг и едукација - запослених у циљу стицања вештина и
навика за безбеднији рад путем обука, Сарадња са синдикатима и представницима
запослених у Одбору за безбедност и здравље на раду.
Надамо се да ће бар нешто од предложених мера бити имплементирано у Предузећу
како би се број повреда смањио, запослени на време добили средства и опрему
личне заштите која им следује по Нормативу (Акт о процени ризика), опрему којој
је истекао рок могли да раздуже...
пон, 27.07.09.:
У периоду од 11,00 до 16,00 часова не изводити радове на
отвореном док је спољна температура ваздуха изузетно велика 35 степени и више
Наредбом о примени повећаних мера безбедности и заштите здравља запослених у
Предузећу за Телекомуникације „Телеком Србија“а.д. коју је донео Генерални
директор Г-дин Бранко Радујко 24.07.2009. године дефинисано је да се у периоду
од 11,00 до 16,00 часова не изводе радови на отвореном док је спољна температура
ваздуха изузетно велика 35 степени и више. Такође је дефинисано да ће се рад на
отвореном у таквим случајевима изводити само када за то постоји потреба
Предузећа за обезбеђивањем непрекидног функционисања телекомуникационих система
веза. О детаљима текста Наредбе погледајте на
сајту Функције за људске ресурсе
».
пет, 24.07.09.:
ВЛАДА ПРЕПОРУЧИЛА ДА РАДНИЦИ НЕ РАДЕ ОД 11 ДО 16 ЧАСОВА
»
Комплетан текст
»
сре,
17.06.09.:
РАД У УСЛОВИМА ВИСОКИХ ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА
Иако лето календарски још није почело летње температуре су увелико кренуле па у
складу са тиме подсећамо да је на снази
Наредба о примени повећаних мера
безбедности и заштите здравља запослених у Предузећу за Телекомуникације
„Телеком Србија“а.д.». Истом је предвиђено избегавање извођење радова на
отвореном док је спољна температура ваздуха изузетно висока – 35 степени
Целзијуса и више. Изузетно, рад на отвореном ће се спроводити само у случајевима
за које постоји обавеза за обезбеђивањем непрекидног функционисања саобраћаја а
у складу са законским прописима у овој области. Подсећамо да је горе наведена
Наредба између осталог и резултат наше иницијативе из 2007. године да се овај
проблем системски реши. Као и претходних година, и ове године смо покренули
иницијативу за примену наведене Наредбе.
уто,
16.12.08.:
ЗАВРШЕН ПРВИ КРУГ ИСПИТИВАЊА ЗАДОВОЉСТВА ЗАПОСЛЕНИХ
Завршен је први круг испитивања степена задовољства запослених који је спровела
Дирекција за људске ресурсе или по новој организацији Функција за људске
ресурсе. На основу спроведеног првог круга анкете закључак је да је највећем
броју запослених у Предузећу најважнија редовност и сигурност месечних прилива,
а потом и остали аспекти посла рангирани по важности у табели.
|
1. Редовност и сигурност месечних прилива |
|
2. Остављање простора запосленима за преузимање личне одговорности у
извршавању задатака (стварање осећања личне важности) |
|
3. Висина плате |
|
4. Добри односи са колегама |
|
5. Сигурност запослења |
|
6. Брига предузећа за запослене |
|
7. Расположивост неопходне опреме за рад |
|
8. Добре организаторске способности руководиоца |
|
9. Правични критеријуми у одређивању плата |
|
10. Могућност стручног напредовања и усавршавања |
С обзиром да је друга фаза испитивања у току и траје до 31.12.2008. године
позивамо све чланове Синдиката Телекома „Србија да узму учешће у анкети
испитивања степена задовољства запослених која је анонимна.
http://ispitivanje.personal.telekom.yu/
чет,
30.10.08.:
Средства и опрема личне заштите
С обзиром да је доста примедби на квалитет средстава и опреме упућено са целе
територије Србије, постало је неопходно да се у овој области нешто под хитно
предузме. Синдикат Телекома „Србија“ је почетком 2007. године преко свог
представника у Комисији Предузећа за јавне набавке средстава и опреме личне
заштите, Иванка Мандића, указао на лош квалитет опреме и средстава личне заштите
и на потребу да се ово питање реши. Осим нашег представника и представници
Дирекције за логистику, Дирекције за људске ресурсе су били истог мишљења што је
резултирало формирањем посебне Комисије са задатком да дефинише техничке
стандарде средстава и опреме личне заштите и наравно визуелни идентитет. Решењем
генералног директора комисија је формирана и за стручни део ангажовано је
Предузеће ИД Маркер, чији је посао био да све наше примедбе и предлоге сублимира
и израде узорке опреме на које ће Комисија дати сагласност, а који ће бити у
складу са корпоративним правилима.
Након вишемесечног и напорног рада свих чланова Комисије и наравно сарадника из
Предузећа ИД Маркер добили смо Књигу техничких стандарда и нулте узорке
средстава и опреме личне заштите чије фотографије можете видети у прилогу овог
текста. Средства и опрема личне заштите су израђена од најквалитетнијих
материјала који се користе на нашим просторима за израду такве врсте опреме. С
обзиром на то да се нулти узорци налазе у Предузећу није их било могуће
презентовати већем броју запослених, па смо се из тог разлога обратили директору
Дирекције за логистику, г-дину Дејану Николићу, са молбом да нам се одобри
издавање нултих узорака како би могли да их презентујемо запосленима који ће
доћи на IX СУСРЕТЕ ТК МОНТЕРА СРБИЈЕ – КРАЉЕВО 2008. Наравно, на нашу молбу је
стигла и брза реакција из Дирекције за логистику и наш предлог је примљен са
великим одушевљењем, па овом приликом желимо да се захвалимо г-дину Дејану
Николићу, г-ђи Слободанки Шљивар на разумевању и подршци.
Презентација опреме је прошла одлично, осим што код већине запослених, а
вероватно са разлогом постоји бојазан да опрема коју су видели до њих неће
стићи. Да ли ће тако бити остаје да видимо када крене испорука. Испорука опреме
се очекује до краја ове године уколико све протекне у најбољем реду.
Иванко Мандић
потпредседник Синдиката Телекома „Србија“
сре,
06.08.08.:
Поновљен захтев за утврђивање радних места на којима се радни
стаж (монтера у ваздушној и кабловској приступној мрежи) рачуна са увећаним
трајањем
Након доношења Акта о процени ризика који је стручно и квалитетно урадила
стручна установа Факултет ЗНР из Ниша, уз велику подршку запослених на пословима
безбедности и здравља раду у Предузећу, можемо рећи да су се стекли услови да
Предузеће поднесе захтев Фонду за пензијско и инвалидско осигурање да се за
радна места на којима се радни стаж за пензијско осигурање рачуна са увећаним
трајањем уврсте и радна места монтера у ваздушној и кабловској приступној мрежи.
Послови на којима раде ове категорије запослених, и поред примене општих и
посебних мера заштите, су тешки, опасни и веома штетни за здравље: након што
наврше одређене године радног стажа на овим радним местима не могу успешно да
обављају своју професионалну делатност, те стога сматрамо да је наш захтев
оправдан и сврсисходан и са аспекта интереса Предузећа а и са аспекта интереса
ове категорије запослених.
Ми смо се и у претходном периоду у више наврата обраћали Предузећу, односно
Дирекцији за људске ресурсе са захтевом да се покрене процедура за израду
стручне документације за утврђивање радних места на којима се стаж осигурања
рачуна са увећаним трајањем (за радна места монтера у ваздушној и кабловској
приступној мрежи) али смо тек почетком прошле године добили одговор који је био
прихватљив: „Да ће се у оквиру пројекта процене ризика припремити стручна
документација везана за утврђивање радних места (монтери у ваздушној и
кабловској приступној мрежи) на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним
трајањем и након тога спровести све прописане активности везане за ову област”.
Сходно овом одговору, и чињеници да је Акт о процени ризика донет, још једном
смо се обратили Дирекцији за људске ресурсе са захтевом да Предузеће покрене
поступак пред Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање да се овој
категорији запослених радни стаж за пензиско осигурање рачуна са увећаним
трајањем. Нема ниједног разлога да се то не учини!
Напомињемо да је 1995. године Предузеће ПТТ Саобраћаја „Србија“ поднело захтев
Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање да се увећа стаж осигурања
на радним местима: монтер на изградњи ваздушне мреже, ТТ монтер на изградњи
кабловске мреже, радник у путујућој пошти, достављач писмоносних пошиљака и РО
техничар оператер али је тај захтев Фонд одбио, уз образложење да нису испуњени
законски услови за увећање стажа осигурања јер послови на овим радним местима
нису нарочито тешки и штетни по здравље и радну способност. Очигледно да је било
пропуста приликом израде стручне документације: захтев је поднет само за
запослене на изградњи а не и на одржавању ваздушне и кабловске тт мреже а нигде
није напоменуто да исти запослени раде и на изградњи и на одржавању тт мреже,
као и да удишу оловна испарења која су веома штетна по њихово здравље.
Надамо се да ћемо у нашем захтеву имати подршку и осталих синдиката, удружења
и наравно Одбора за безбедност и здравље на раду предузећа.
уто,
29.07.08.:
Бенефицирани стаж се тешко стиче
Да ли смо у праву када тврдимо да радници на тешким, штетним и опасним пословима
имају право на увећање стажа у складу са позитивним прописима, како би раније
остварили право на пензије и бар донекле очували своје здравље потврђује и текст
који је објављен у Гласу јавности у понедељак 28.07.2008. године. Оно што је
битно јесте да ли предузеће жели или не жели да покрене ту причу.
Бенефицирани стаж се тешко стиче, а права лако одузимају
Тежак рад се мери само деценијама
Тек нешто више од 100.000 радника остварило право на увећани стаж осигурања за
пензионисање. Послодавци избегавају да пријаве опасне послове да не би плаћали
скупе доприносе. Редовно се проверава утицај штетних радних места на здравље
запослених, али се права на бенефицију стичу тек по истеку деценије рада
БЕОГРАД - Радници на тешким, штетним и опасним пословима, али и они чије су
професије ограничене са навршеним одређеним годинама живота и опадањем
физиолошких функција имају право на увећање стажа, како би раније остварили
пензије и бар донекле сачували своје здравље.
Право на бенефицирани стаж признаје се у различитим делатностима, међу њима су
радници хитне помоћи, графичке, металске, гумарске индустрије, стаклари,
произвођачи оружја, возачи тешких камиона, пилоти, али и балерине и трубачи.
Њима се, у зависности од тежине посла, на сваку годину рада додаје додаје два,
четири или највише шест месеци пензијског стажа. Стаж са увећаним трајањем се
рачуна на радним местима где је посао нарочито тежак, опасан и штетан за
здравље, али и код професија чије је обављање ограничено са навршеним бројем
година живота или опадањем физиолошких функција.
Технологија чува здравље
Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) с краја прошле
године у Србији је 16,72 одсто од укупног броја, или 103.500 старосних
пензионера са бенефицираним стажом, чија просечна примања износе 21.648 динара.
У категорији инвалидских пензија 42.890 корисника је са увећаним стажом, што је
12,98 одсто од укупног броја пензионера те категорије, а њихова просечна пензија
износила је у децембру 15.266 динара.
- Да би се утврдило радно место на коме ће се признати бенефицирани стаж,
потребно је прикупити документацију, пре свега о тежини тог посла и опасности по
здравље, чиме се баве квалификовани институти. Они свој налаз достављају је
Фонду ПИО, а комисија проверава наводе и доставља мишљење Управном одбору Фонда,
који шаље предлог надлежном министарству како би се донела коначна одлука -
објашњава Илија Кецојевић из ПИО Фонда.
Сваких десет година опасна радна места се проверавају и подлежу ревизији одлуке.
- Процењује се да ли и даље постоје услови за рачунање увећаног стажа, и то по
истом поступку по ком су се она раније утврдила као штетна - додаје наш
саговорник.
Комисије Фонда ПИО које преиспитују оваква радна места дошле су до закључка да
савремене технологије радницима доносе боље услове за рад, па је у последњих
неколико година у готово две трећине случајева ревизије дошло до укидања или
смањивања степена увећања стажа.
Закон који регулише право на увећани стаж је прилично ригорозан. Рецимо, не
признаје никаква права осигуранику уколико је на „опасном“ радном месту провео
мање од (потребних) 10 година рада, односно пет година у случају да је утврђена
и његова инвалидност.
Штетно тек кад се прогласи
Проблематичан је и пропис из 1997. године, којим је укинуто ретроактивно
рачунање увећаног стажа, што практично значи да уколико се на радном месту на
коме неко ради призна право на бенефицирани (увећани) стаж, то се може односити
само на будући, а не и на претходни рад на таквом месту.
Према постојећим прописима, уколико је за неко радно место (према Закону о
безбедности на раду) оцењено да је са повећаним ризиком, то аутоматски не значи
да запослени има и право на бенефицирани стаж. Запослени ће то право стећи тек
по одобрењу комисије Фонда, којој је послодавац дужан да поднесе захтев о
процени нових радних места.
Пошто се за бенефицирани стаж плаћају већи доприноси, постоји велика бојазан
хоће ли (и зашто би) у приватним фирмама послодавци желети да плаћају за раднике
веће суме новца за увећан стаж осигурања, или ће се потрудити да „уштеде“, па
неће ни поднети захтев Фонду ПИО. Управо због тога многе фирме и не подносе
захтеве за утврђивање бенефицираног стажа и тако избегавају плаћање увећаних
доприноса.
Нафташи на чекању
- У последње време имамо заиста мало захтева за утврђивањем нових радних места
под таквим условима рада, а најновије захтеве добили смо од „Петрохемије“ из
Панчева, за раднике у производњи етилена, затим за нека места у нафтној и
хемијској индустрији - истиче Кецојевић. Колико је неправедна одлука о укидању
„ретроактивности“ показује и овај пример, па уколико „нафташима“ буде признат
увећан стаж осигурања, радници ће на ту погодност моћи да рачунају тек кроз 10
година уколико се примењује пропис из 1997. године. За оне пре важи стари пропис
и њима се признаје увећани стаж.
Док се „опасна радна места“ код нас одређују комисијски, и од случаја до
случаја, у земљама Европске уније све је систематски урађено и тачно се зна где
се по питању безбедности налази радно место штетно по запослене. Осим тога, у
многим европским земљама је снижена старосна граница за пензионисање радника на
одређеним пословима, као што су рудари, железничари, државни службеници...
Нови процеси рада отварају и нова радна места, која са собом носе другачије
врсте штетности по здравље запослених, па се поставља питање да ли приликом
доношења одлуке о неком будућем бенефицираном стажу треба узети у обзир и
факторе као што су стрес и рад под притиском.
Аутор: Оливера Теодосин
Текст без слика преузет са интернет адресе :
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/drustvo/glas-javnosti-28-07-2008/tezak-rad-se-meri-samo-decenijama
пет,
25.07.08.:
Осврт на пролећни део рехабилитације и рекреације 2008. године
Као што се може видети на сајту Персонала упућен је позив запосленима за
пријављивање за јесењи део рехабилитације и рекреације 2008. године , међутим
није нам намера да исто то понављамо већ да се осврнемо на пролећни део
рехабилитације и рекреације 2008. године.
Пролећни део рехабилитације и рекреације за 2008. годину је користило укупно 542
запослена. Rехабилитацију је користило 394 запослена и то 184 запослена који
раде на радним местима под посебним условима рада, 206 запослених са хроничним
обољењем, 3 запослена која су претрпела тежу повреду на раду и 1 запослени са
одређеним степеном инвалидности стеченим на радном месту са посебним условима
рада.
Рекреацију је користило 148 запослених. Оно што треба напоменути јесте да је 9
запослених раније напустило РХ и РК центре, 10 запослених се уопште није јавило
да одустаје од своје пријаве, један број запослених је одбио да плати боравишну
таксу иако су сви благовремено обавештени о својим обавезама.
Дана 05.05.2008. године упућене су прве групе запослених на коришћење програма
рехабилитације у пет РХ центара. У Специјалној болници за неспeцифичнe плућнe
болести „Сокобања“- Сокобања, 25 запослених упућених на програм рехабилитације
није смештен у адекватну категорију соба која је уговорена, с обзиром да у
наведеном центру нису извршили благовремене припреме за смештај наших
запослених, тако да су запослени смештени у трокреветне уместо у двокреветне
собе. Напомињемо да је наведено директан пропуст и неорганизованост самог
центра. Примедбе су такође биле на лош квалитет исхране, и нељубазност самог
особља у наведеној Специјалној болници. Као што је већ поменуто један број
запослених одбио је да плати трошкове боравишне таксе и осигурања у наведеном
центру, без обзира што су благовремено обавештени да трошкове превоза до самог
РХ центра.боравишну таксу и осигурање сносе сами (Програм рехабилитације и
рекреације бр.21874/1 од 07.02.2008. године.) Запослени су имали и непријатност
приликом плаћања услуга у наведеном центру с обзиром да су им фактурисане услуге
по цени која није уговорена, такође грешком надлежних служби наведене Специјалне
болнице.
У наведени центар упућене су две групе односно укупно 50 запослених у пролећном
делу. Претходно наведене неправилности донекле су отклоњене ангажовањем
маркетиншке службе центра и др Синише Ђорђевића (заменик директора).
У осталим РХ центрима (Бања Ковиљача, Врњачка бања, Термал Врдник и Нишка бања),
као ни претходних година није било спорних ситуација. Индивидуални приговори
запослених односили су се на квалитет исхране (мањак меса, десерт...).
С обзиром да је примедби било доста углавном усмених које нису могле да се
провере преко телефона, позивамо запослене да попуне
анкетни листић » након завршене рехабилитације или рекреације
како би нам указали на евентуалне пропусте или недостатке и исте доставе на
e-mail ».
пет,
11.07.08.:
Човек као фактор безбедности на раду
Када се помену заштита или безбедност на раду , најчешће се под тим подразумева
опрема и материјал. Други низ асоцијација на ову тему се односи на услове рада
на радном месту.
Оно што је заједнички именитељ у оба наведена случаја јесте то да се заштита на
раду односи на неког другог. Дакле, за заштиту на раду су одговорни послодавци,
фирме, установе. Наравно , закони то и потврђују и од послодавца се очекује да
обезбеди за своје раднике адекватне и сигурне услове за рад. Мали број чланова
закона се односи на одренице о правима и одговорностима, као и о обавезама самог
запосленог у смислу заштите и безбедности на раду.
Члан 4. тачка 4. Закона о безбедности и здрављу на раду
гласи: Безбедност и здрављу на раду Јесте обезбеђивање
таквих услова на раду којима се у највећој мери смањују повреде на раду,
професионалан обољења и обољења у вези са радом и који претежно стварају
претпоставку za пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених.
У члану 32. истог Закона пише да запсолени има право и обавезу да се пре почетка
рада упозна са мерама безбедности и здравља на раду на пословима или радном
месту на које је одређен, као и да даје предлоге, примедбе и обавештења о
питањима безбедности и здравља на раду.
У делу Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној
околини се каже да се за сваку утврђену штетност-опасност-процењује ризик и
предлажу мере за елиминацију или смањење ризика.
Оно што може да представља посебан проблем у овој области јесте да многи
запослени врло буквално тумаче слово закона и верују у то да је искључиво
послодавац одговоран за њихову заштиту на раду, и тако се и понашају. Општи
пример се види на већини градилишта – радници носе заштитне шлемове скоро једино
ако их на то натера шеф градилишта ( да он не би платио казну ?!).
Уколико радник/запослени верује да је за његову безбедност одговоран неко други,
утолико је и угроженији на свом радном месту.
Не постоји никакав начин да се законом регулише брига о самом себи. И у томе
изгледа да и јесте кључ проблема.
Најважнији фактор безбедности и заштите човека на радном месту јесте – сам
човек. Баш он лично.
Одговорност за лично добро јесте на појединцу, шта год у закону писало.
Како човек обезбеђује себи заштиту ?
Првенствено, бригом о себи. Не постоји могућност да нас било ко заштити од онога
од чега нећемо да будемо заштићени.
То се подједнако односи на могућност доживљавања како физичке тако и психичке
повреде.
Да би човек покренуо личну заштиту , треба да буде свестан ризика. Свест о
ризику јача одбрамбене снаге нашег организма.
Задовољство сопственим послом јесте један од кључних фактора који обезбеђује
здравље на раду.
Сам појам „задовољство“, један број људи никако не може да повеже са појмом
„радно место“. То је углавном због тога што су некако научени да је посао
„озбиљна и одговорна ствар која није ни мало пријатна“, а затим и одабрали да
живе и раде следећи то правило.
Дакле: посао представља проблем који је мукотрпан, досадан, напоран....., а тај
проблем се не оставља на радном месту, него се доноси кући кроз умор, нервозу,
незадовољство...
Хтели то да признамо или не, али, изгледа да мањинаљуди воли да ради свој посао
који ради за плату. То можемо да чујемо на сваком кораку, по аутобусима,
чекаоницама, на самом радном месту. Људи на глас констатују како су незадовољни,
како су мале плате, како су услови за рад немогући...
И, верујући у то да то не зависи од њих, не чине апсолутно ништа да то промене.
Сам такав начин размишљања јесте специфичан фактор ризика, кога нисмо свесни.
Колико год се чинило да је то немогуће, човек је сам господар свог расположења.
И господар својих интересовања.
Па, према томе, ако неможемо да променимо ( и то је питање ) посао који радимо,
можемо да променимо наш став према том послу, као и расположење везано за
обављање делатности којом се бавимо.
Постоји избор – ако не можеш да радиш посао који волиш – можеш да заволиш посао
који радиш.
Власници предузећа врло добро знају да је задовољство радника на послу директно
везано са продуктивношћу предузећа.
Делови текста преузети из часописа Заштита у пракси , број. 165 , Мај 2008.
сре,
11.06.08.:
РАД У ОКОЛНОСТИМА ИЗУЗЕТНО ВИСОКИХ
ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА
Поред високих температура које су у задњих пар недеља измерене у Србији, забележен је и веома висок ниво УВ зрачења.Највише вредности УВ индекса измерене задњих дана износиле су између 8 и 9. Иако је ово карактеристичан ниво зрачења за летњи период лекари саветују велики опрез при излагању сунцу. С обзиром да је Наредбом о примени повећаних мера безбедности и здравља на раду запослених у предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“а.д. предвиђено да директори Дирекције за мрежу, Дирекције за логистику, Дирекције за услуге, Дирекције за мобилну телефонију и Међународне Дирекције, у сарадњи са надлежним директорима Извршних дирекција регија, испитају потребу измене постојећег радног времена (потреба за увођењем двократног радног времена, односно прерасподеле радног времена) у оквиру пословне функције којом руководе и у том смислу доставе свој предлог измене Дирекцији за људске ресурсе, у складу са важећим актом Предузећа којим је регулисан распоред радног времена.
Очекујемо да ће исти
наредбу »
реализовати.
чет,
24.04.08.:
28. април Светски дан безбедности и здрављa на раду
Мој живот, мој посао, моја сигурност на послу
Пре две недеље трагедија у којој је наше Предузеће изгубило један млади живот
нам показује колико су важни безбедност на раду и мере за смањење ризика на
послу. Шта треба да се уради да би били сигурни да се таква трагедија више не
понови? Пословодство и запослени требају да мисле о томе како контролисати и
смањити ризике на радним местима, како смањити број повреда и заштити здравље
запосленог и осигурати безбедан рад.Да би се смањили ризици на радом месту
потребно је следеће:
1.Елиминисати или смањити ризике на извору;
2.Смањење ризика кроз контроле;
3.Обезбеђивање процедура из безбедности и здравља на раду као потреба за
смањењем ризика;
4.Обезбеђивање средстава и опреме личне заштите.
Према статистици повреда на раду током 2007. године у Предузећу je било 145
повреда од тога 108 лаких и 37 тешких повреда на раду, 4904 дана боловања, што
нам је добар показатељ да се мора радити на смањењу броја повреда на раду.
Гледајући повреде на раду по старосној структури највећи удео преко 37% су
запослени старости 40-49 година, по радном стажу преко 23% су запослени који
имају од 21-30 година радног стажа и наравно према врсти посла највећи број
повреда на раду преко 49% је приликом обављања послова ТТ монтера. Најчешћи
узроци повреда на раду били су случајни падови (пад са једног нивоа на други –
са стуба, дрвета, кроз плафон, пад на или са степеница или мердевина; пад на
истом нивоу због клизања, саплитања, спотицања), а било је и других несрећа
укључујући и саобраћајне несреће. Код 14% запослених од укупног броја запослених
на радним местима под посебним условима рада је у току 2007. године дошло до
промене радне способности.
Све напред наведено је позив да се поштују акта која је Предузеће донело у
области безбедности и здравља на раду и упозорење да живот и здравље немају
цену.
Овим текстом се придружујемо акцији Међународне организације рада у обележавању
28. априла Светског дана за безбедност и здравље на раду.
пет, 07.03.08.:
МЕРЕЊА ХЕМИЈСКИХ ШТЕТНОСТИ У ПРЕДУЗЕЋУ
На основу динамике израде Aкта о процени ризика на радном месту и у радној средини претходних дана су извршена мерења хемијских штетности. Тако су дана 06.03.2008. године обављена мерења хемијских штетности на регији Север, односно у Новом Саду. Као што је и било предвиђено извршена су мерења за радно место „монтер за подземну приступну мрежу“ која су обухватила мерења присуства хемијских штетности, односно оловних испарења и присуства концентрације прашине. Локације за мерења су изабране у сарадњи са г-дином Бранком Жежељом и његовим тимом, који су нам тај дан били на располагању захваљујући предусретљивости г-дина Александра Белића, директора ИЈ Нови Сад. Узорци су узети са три локације. Иначе, треба напоменути да су обухваћене све четири регије, али да нема потребе да се мерења раде у сваком окну у Србији, с обзиром да је технологија посла идентична независно од места рада. До сада су обављена мерења на регији Север, регији Београд и регији Центар, тј. у Крагујевцу, па остаје да се обаве мерења на регији Југ тј. у Нишу.



сре, 27.02.08.:
Процедурa задужења, раздужења и евиденције средстава и опреме
личне заштите
Обавештавамо вас да је Дирекција за људске ресурсе обрасце уз Процедуру задужења, раздужења
и евиденције средстава и опреме личне заштите, након што је Синдикат Телекома
„Србија“ упутио приговор и захтев да се запосленима обезбеди доступност овог
акта, објавила на сајту персонала.
Комплетну Процедуру и обрасце можете преузети на адреси:
http://www.personal.telekom.yu/vesti/AktiPreduzeca/sredstva_LZS_procedura.pdf
пон, 18.02.08.:
Замена оштећених стредстава и опреме личне заштите
У последње време нашем синдикату доста питања је било упућено у вези замене оштећених средстава и опреме личне заштите на која желимо да дамо одговор. Међутим, са жаљењем морамо да констатујемо да наши надзорници, руководиоци итд... изгледа нису упознати са процедурама у Предузећу.
Оштећена средства и опрема личне заштите могу да се замене у складу са
Процедуром задужења, раздужења и евиденције средстава и опреме личне заштите
од 11.03.2004. године. Наведеном процедуром је између осталог предвиђена и замена оштећених средстава и опреме личне заштите.
Замена је дефинисана тачком 7.1.3. Процедуре и гласи:
Задужење у случају замене средстава и опреме услед оштећења истих у току трајања задужења
Уколико у току рада дође до оштећења средстава и опреме личне заштите или уколико запослени приликом прегледа уочи оштећење или
друге недостатке на средствима и опреми личне заштите, дужан је да исте пријави непосредном руководиоцу.
Ако непосредни руководилац процени да је средство заштите у таквом стању да не би могло да се даље користи, обратиће се стручном лицу на пословима заштите на раду у Дирекцији за логистику, са захтевом за замену истог
Захтев за замену мора бити потписан од стране Директора организационе целине у којој запослени ради или лица кога Директор за то овласти.
Запослени на пословима заштите на раду у Дирекцији за логистику, након добијања захтева у обавези је да изда Налог за задужење средстава и опреме личне заштите.
Истом тачком такође је предвиђено следеће:
У случају да је до оштећења средстава и опреме дошло кривицом запосленог а као последица пропуста у раду, повреде радне обавезе, покреће се поступак за утврђивање материјалне одговорности запосленог, у складу са Процедуром о материјалној одговорности запосленог за штету у Предузећу.
Очигледно да је замену могуће извршити, само је потребно следити процедуру.
Процедуру можете преузети са сајта персонала.
Иванко Мандић
пон, 11.02.08.:
Монтажа наступних дасака на бетонским стубовима
Сходно примедбама добијениx са терена у вези постављања наступних дасака на
бетонске стубове за телекомуникационе водове Одбор за безбедност и здравље на
раду Друштва на седници одржаној 04.12.2007. године разматрао је предметну
проблематику и констатовано да постоје одређене неправилности приликом њиховог
постављања.
Неправилности се огледају у следећем:
-
наступна даска постављена је у истој равни са наступним клиновима.Таква позиција
наступне даске не задовољава услове за сигуран приступ са наступних клинова што
доводи до нарушавања стабилности монтера при раду и евентуалног повређивања.
-
размак између наступне даске и главе за спољну монтажу је у честим случајевима
превелик што има за последицу да монтер своје послове обавља у нефизиолошком
положају тела што опет утиче на замор при раду, могуће су чешће грешке при раду
и повређивање.
На основу напред наведеног Одбор се обратио директору Дирекције за мрежу Зорици
Несторовић и указао на неопходност да се приликом монтаже наступних дасака
поведе рачуна о њиховом постављању, а посебно на то:
-
да се наступна даска поставља под углом од деведесет степени у односу на раван
наступних клинова .
-
када монтер седи на наступној дасци положај „главе за спољну монтажу“ треба да
буде у висини очију монтера.

Неправилно |

Правилно |
сре,
06.02.08.:
Одржана IV седница Одбора за безбедност и здравље на раду
Друштва
На јуче одржаној седници Одбора за безбедност и здравље на раду Друштва могло се
чути доста квалитетних информација како од председника Одбора Иванка Мандића,
тако и од руководиоца пројектног тима за процену ризика у Предузећу, Живорада
Обрадовића.
Живорад Обрадовић је чланове Одбора информисао о резултатима друге фазе процене
ризика и свим проблемима који су се на терену током рада појавили. Такође,
представио је план рада у трећој фази процене ризика и то: план мерења и
испитивања услова рада и средстава за рад као и почетак мерења и испитивања. Код
ове теме је било доста дискусије с обзиром да су мерења врло битан елеменат
приликом доношења акта о процени ризика.
Председник Одбора је присутне известио о статусу јавне набавке број 579/07 и
немогућности набавке зимских средстава и опреме личне заштите. Највећи проблем
је у томе што ни 2006. године она нису набављена, тако да сада имамо ситуацију
да две године нисмо набавили зимска средства и опрему личне заштите. Јавна
набавка је расписана у септембру месецу 2007. године, али се, због уложених
приговора понуђача, чека одговор Комисије за заштиту права понуђача. Широка
права која је Закон о јавним набавкама дао понуђачима не треба спорити, међутим,
спорно је то што Закон није предвидео шта у случају ако приговоре неко улаже
искључиво са намером да би себи обезбедио време.
Одбор за безбедност и здравље на раду закључио је да је неопходно по хитном
поступку обратитити се генералном директору и упознати га са стањем јавних
набавки средстава и опреме личне заштите у предузећу, али и Министарству
финансија с обзиром да је Закон о јавним набавкама под њиховом ингеренцијом како
би заједничким активностима дошли до квалитетног решења проблема јавних набавки.
Овом приликом позивамо запослене да се јаве уколико имају проблема који су
везани за област безбедности и здравља на раду на e-mail председника Одбора
ivanko@telekom.yu


пон,
04.02.08.:
Током 2007. године испоручено преко 200 технолошких возила
Током 2007. године Предузеће за Телекомуникације „Телеком Србија“а.д. је за
потребе техничких дирекција извршило набавку преко 200 возила. Наравно, највећи
део набављених возила користе запослени у Дирекцији за мрежу.
Набављено је 70 возила 1+2, 131 возило 1+1 од чега је један број возила дорађен
за ношење мердевина и плинских боца. Испоручиоци тих
возила биле су познате куће Делта и Верано.Надамо се да су запослени задовољни
квалитетом возила која су набављена као замена досадашњим. Овом приликом
позивамо запослене који користе поменута возила да о њима воде рачуна, јер како
се возила буду чувала толико ће и трајати.
Уколико имате примедбе како на постојећи возни парк тако и на новонабављена
возила молимо вас да их доставите на e-mail:
ivanko@telekom.yu.
сре,
30.01.08.:
Завршена друга фаза процене ризика
Сходно дефинисаним роковима друга фаза процене ризика приведена је крају.
Снимање радних места извршено је коректно уз велико учешће представника Одбора за безбедност и здравље на раду, Дирекције за људске ресурсе и наравно Дирекције за логистику. Факултет заштите на раду из Ниша као носиоц пројекта изнео је највећи део посла обзиром да је посао њима и поверен. Снимљена су сва радна места у предузећу, а анкета са запосленима дала је доста квалитетних података који ће помоћи да се приликом дефинисања штетности и опасности на радном месту прикаже реално стање.
Иако су сва радна места обухваћена снимањем тј. анкетирањем запослених, највише времена и пажње посвећено је радним местима под посебним условима рада.
Наставак процене ризика тј. почетак треће фазе предвиђа мерења (осветљења, микроклиме, прашине, димова, гасова, бука, електромагнетно зрачење, физичке и хемијске штетности, нејонизујућа зрачења) и биће извршена у наредном периоду.
У наставку пар фотографија са терена
»
сре,
26.12.07.:
Одржан округли сто о кршењу људских права на радном месту
ЖРТВЕ
МОБИНГА У СРБИЈИ
Резултати истраживања показали су да је 43 одсто запослених у Србији било изложено различитим видовима узнемиравања на радном месту у дужем временском периоду, наведено је на округлом столу „Кршење људских права на послу – Мобинг у Србији“ одржаном у Београду у организацији Амбасадора животне средине и Развојне мреже за културу и демократију.
Ауторка монографије „Хоћу да знам шта је мобинг“ Весна Балтезаревић, истакла је да људи у Србији још увек нису довољно упознати са тим шта је мобинг. Такође, ни позитивно законодавство не познаје овај термин. Једини вид заштите од мобинга је подношење тужбе суду са намером да се у току поступка утврди да ли је дошло до било којег облика дискриминације.
Истраживање које је ауторка спровела на узорку од 400 запослених у друштвеним и приватним предузећима у централној и југоисточној Србији показало је да је више од 39 одсто анкетираних доживело омаловажавање због пола, националности или социјалног порекла, а 65 одсто анкетираних били су жртве ширења непроверених или измишљених прича које су утицале на њихову пословну деградацију и приватни живот. Такође, примећен је и велики страх код запослених да учествују у анкети иако је она била анонимна.
Менаџери у Србији често својим понашањем емитују поруку „нико нам ништа не може“, а сила је најчешћи аргумент којим се бране од способнијих и стручнијих. Радно место постаје сцена за кршење људских права посебно применом вербалних техника. Ове деликте не прате санкције.
Снежана Богдановић из Министарства за рад и социјалну политику навела је да су представници министарства почели да се упознају са законодавством оних земаља које имају уређено питање мобинга.
„Надам се да ћемо у широј јавној расправи доћи до неких решења. Закон ће дати неку основу да се то дефинише, санкционише, а на свима нама је да то спроведемо“, указала је г-ђа Богдановић.
У циљу стварања доброг амбијента за рад и развој у Србији неопходно је информисати јавност о појави и последицама мобинга као облика угрожавања људских права. Такође, за решавање овог проблема неопходно је остварити ућешће и социјално партнерство државе, менаџмента, синдиката и удружења која пружају помоћ жртвама мобинга, закључак је учесника овог округлог стола.



чет,
14.12.07.:
Коме ми да се жалимо ?
Проблем са Законом о јавним набавкама очигледно је све већи за велика предузећа која су дужна да по истом врше набавке а поготово за наше, а о чему се ради:
Предузеће за Телекомуникације „Телеком Србија“а.д. упутило је позив свим заинтересованим да доставе своје понуде за испоруку средстава и опреме личне заштите у септембру месецу и дало изузетно коректан рок од 63 дана да се узорци по нашим техничким карактеристикама ураде и спреми потребна документација по Закону о безбедности и здрављу на раду и Закону о јавним набавкама. Као датум за отварање понуда био је предвиђен 26.11.2007. године.
На дан самог отварања понуда предузеће Нитекс из Ниша улаже Захтев за заштиту права и самим тим онемогућава наставак поступака отварања понуда. формирана од стране генералног директора доноси одлуку да неосновани захтев за заштиту права предузећа Нитекс из Ниша усвоји из разлога што брже реализације набавке средстава и опреме личне заштите. (Да је Комисија усвојила захтев за заштиту морала би да чека решење Комисије за заштиту права понуђача за које зна из досадашњег искуства да се чека минимум месец дана.)
Усвајањем Захтева за заштиту права предузећа Нитекс из Ниша Комисија је наставила поступак и рок за отварање понуда заказала за 07.12.2007. године. На сам дан отварања понуда 07.12.2007. године захтев за заштиту права улаже предузеће ВМ Протект из Глушаца. У захтеву за заштиту права наводи се да Телеком као наручилац нема право да одређује техничке детаље на начин како је то урађено у тендерској документацији итд... Акценат у захтеву за заштиту права стављен је на партије II,III и IV од укупно осам. Комисија доноси одлуку да настави поступак за осталих пет партија, а за те три одбије понуђача и поступак настави пред Комисијом за заштиту права понуђача. Захтев предузећа ВМ Протект из Глушаца по мишљењу Комисије Предузећа није основан и сходно томе одбија захтев понуђачa и чињенице износи Управи за јавне набавке.
Поставља се питање ко ће заштити наручиоца? Како је могуће да понуђач који има 63 дана за припремање понуде не постави ни једно питање све до седам дана пред отварање понуда и тендециозно улаже захтев за заштиту права и тиме купује време за себе? При том питања која је поставио се не односе на разлог који је наведен у захтеву за заштиту права! Где је крај? Зашто такви понуђачи не могу да сносе санкције јер се очигледно види намера да обустави набавку јер није у стању да
набави или произведе оно што Телеком тражи, а Закон му то омогућава? Зашто не постоји комисија за заштиту права наручиоца? Kоме ми да се жалимо?
Синдикат Телекома „Србија“ се у пар наврата обраћaо Комисији за заштиту права понуђача управо из горе поменутих разлога. Покушали смо да укажемо на чињеницу да средстава и опрема личне заштите морају што пре да се набаве и доставе крајњим корисницима. Закон о безбедности и здрављу на раду прописује да запослени има право да одбије обављање пословова уколико му нису обезбеђена припадајућа средства и опрема личне заштите..
Коме изразити незадовољство због чињенице да зимска средства и опрема личне заштите неће бити набављена на време?
Велики је проблем већ годинама око набавке. Запослени савесно испуњавају своје радне задатке иако не ретко то чине без адекватних средстава и опреме личне заштите. Тиме се директно угрожава њихова безбедност и здравље. Доводе се у безизлазну ситуацију јер послодавац тражи да се послови извршавају знајући при том да запослени немају адекватна средства личне заштите.
Сви знамо да је непрекидност телефонског саобраћаја основни задатак нашег Предузећа. Како то постићи оваквим начином рада а да буде у складу са Законом о јавним набавкама ? Да ли је Закон о јавним набавкама важнији од Закона о безбедбности и здрављу на раду? Да ли је папир важнији од човека?
Питања су многобројана а одговора нема.
Изузимање „Телекома Србија“а.д. из система јавних набавки било би решење наших проблема. Међутим, уколико не постоји могућност за комплетно изузимање, решење би било и делимично изузимање из система јавних набавки тј. набавка одређених добара, услуга, итд.
Иванко Мандић, потпредседник СТС
пет,
30.11.07.:
СТОП МОБИНГ -
презентација
Погледајте
презентацију о МОБИНГ-у »
пет,
30.11.07.:
Развој мобинга
Да би било мобинга, мора бити групе и осећаја припадности групи. Увек га
започиње онај припадник који по правилу има претходно највише потврђеног
интегритета, а који се из неког личног разлога осећа угроженим од стране своје
будуће жртве.
Истраживања су показала да постоје стереотипне фазе у развоју мобинга које се
смењују током врмена. Иницијална мобинг ситуација увек се јавља у виду
конфликта. У овој почетној фази, мобинг активности могу садржати бројна понашања
која у нормалној интеракцији нужно не морају иницирати агресију, или било какве
покушаје искључивања и избацивања. Међутим, непријатељско понашање испољава се
континуирано, скоро свакодневно у дугом временском периоду и има за циљ да жртву
означи, „жигоше“. Када се коначно укључи и менаџмент, случај постаје званичан.
Услед фундаменталних грешака при схватању проблема, колеге и менаџмент радије
теже измишљању објашњења базирана на претпоставкама и личним карактеристикама
жртве, него на факторима околине у којој је проблем настао. Када се жртва нађе у
оваквој ситуацији изложена је опасности од развоја озбиљних психичких обољења и
присиљена је да потражи медицинску и психолошку помоћ. Међутим, постоји велики
ризик да стручњаци погрешно разумеју стање, јер имају мањак искуства са
проблемом мобинга, па се врло лако може успоставити погрешна дијагноза као на
пр. параноја, депресија, поремећај у прилагођавању, поремећај личности и сл.
Крајњи циљ мобера је овим остварен, жртва је приморана да оде са радног места.
Истерана жртва, услед тога што је погрешно маркирана, скоро никад се не врати на
исто радно место, а врло често никад ни не добије било какав посао.
Овакав друштвени и психолошки напад на радном месту има правне, друштвене,
финансијске и психичке последице по жртву, те феномен мобинга треба посматрати
као насртај на људска права.
сре,
07.11.07.:
Мобинг
Према
Leymann-у: "Мобинг или психолошки терор у пословном животу односи се на
непријатељску и неетичку комуникацију која је усмерена на систематичан начин од
стране једног или више појединаца, углавном према једном појединцу, који је због
мобинга стављен у позицију у којој је беспомоћан и у немогућности да се одбрани
и држан у њој помоћу сталних малтретирајућих активности. Оне се одвијају с
високом учесталошћу (најмање једном дневно) и у дужем периоду (најмање 6
месеци). Због високе учесталости и дугог трајања непријатељског понашања, то
малтретирање доводи до значајне менталне, психосоматске и социјалне патње".
Активности којима се радник злоставља могу се поделити на:
1.) Напади на могућност адекватног комуницирања
- надређени и/или колеге ограничавају могућност изражавања жртве; жртва се
прекида у разговору; одбијају се невербални контакти са жртвом (избегавају се
погледи, не примећују се знакови нпр. дизање руке итд.)
2.) Напади на могућност одржавања социјалних односа
- жртва се стално изолира, нико јој се не обраћа, сви се понашају као да жртва
не постоји, жртва је премештена у канцеларију далеко од колега, не позива се на
заједничке састанке, неформална дружења колега и слично.
3.) Напади на личну репутацију
- измишљање прича о жртви и њеном приватном животу, оговарање, исмејавање,
негативни коментари личних карактеристика жртве итд.
4.) Напади на квалитет професионалне ситуације
- сталне критике и приговори, вређања, претерана контрола, стална кажњавања и
ниска оцена рада, жртви се не дају радни задаци и одузимају јој се средства за
рад нпр. телефон, рачунар (синдром "празног стола"), задају јој се задаци
неприлагођени професионалној квалификацији (задаци су или преједноставни или
претешки и захтевају од жртве способности које нема, циљ је натерати жртву да
погреши), затрпавање задацима и одређивање кратких рокова (синдром "пуног
стола"), стално мењање радних задатака.
5.) Напади на здравље
- жртва се присиљава да обавља задатке који нарушавају њено здравље, не
допуштају се годишњи одмори и слободни дани, прети се физичким нападима, жртва
се сексуално злоставља (у неким истраживањима под термином "моббинг" се
подразумева само психолошко злостављање и проучава се одвојено од секусалног
злостављања и телесног насиља, док су у другим телесно и сексуално насиље само
један од облика мобинга -моралног малтретирања).
По Leymann-у сваки радник током свог радног вријека има 25% шансе да буде барем
једном жртва мобинга.
Мобинг је далеко више од повремених конфликата или уредских свађа. Тко
практицира мобинг има свјесну намјеру (ретко несвесну) да нашкоди раднику и/или
да га на крају присили да напусти радну средину.
Врсте мобинга
С обзиром на смер акција мобинг делимо на вертикални и хоризонтални.
Вертикални се мобинг односи на ситуације у којима:
- претпостављени злоставља једног подређеног радника
- претпостављени злоставља једног по једног радника док не уништи читаву групу
(стратешки мобинг, "боссинг")
- једна група радника (подређених) злоставља једног претпостављеног.
Хоризонтални мобинг се јавља између радника који су у једнаком положају у
хијерархијској организацији. Осећај угрожености, љубомора и завист могу
потакнути жељу да се елиминише неки колега поготово ако постоји уверење да њега
елиминација води напретку у каријери. Читава скупина радника због унутрашњих
проблема, напетости и љубоморе може изабрати једног радника "жртвеног јарца" на
којем ће доказати да су снажнији и способнији.
У Италији у 55% случајева мобинга ради се о вертикалном мобингу, а у 45% о
водоравном мобингу. У само 5% случаја ради се о мобингу групе радника према
надређеном.
Жртве мобинга
Истраживања су показала ко су карактеристичне жртве мобинга:
- "Поштењаци" - особе које су уочиле и пријавиле неправилности у раду
- Младе особе тек запослене и старије особе пред пензијом
- Особе које траже више самосталности у раду или боље услове рада
- Особе које након година беспријекорног рада траже признавање радног положаја и
повећање плате
- Вишак радне снаге
Припадници мањинских група:
- различите религије (у многим европским земљама припадници муслиманске
вероисповјести понекад су изложени исмејавањима због честих напуштања радног
места и одласка на молитву, 3-4 пута на дан)
- другачијег етничког порекла
- различитог пола (жена у групи мушкараца или мушкарац у групи жена), различите
сексуалне оријентације
- врло креативне особе
- ексцентричне особе
- болесне особе - честа одсуствовања с радног места због боловања могу изазвати
незадовољство код послодавца. Често су поступци усмерени на погоршање
здравственог стања радника. (нпр. раднику који има болове у кичми додељују се
послови утовара и истовара и сл. )
- задње запослени у неком предузећу. Постојећа група људи због осјећаја
угрожености започиње одмах с мобингом, са изолацијом, омаловажавањем.
пет, 19.10.07.:
Потписан протокол о сарадњи са Удружењем „Стоп мобинг“
Пре око годину дана се у једној фирми у Србији запослио млади стручњак, породичан човек, препун енергије и одличних идеја за унапређење посла којим се бави. Он је особа потпуно сигурна у своје квалитете, па самим тим са лакоћом комуницираа,
не само са колегама на радном месту, већ и у друштву. Тој радној средини управо је недостајала особа таквих квалитета, па је млади стручњак врло брзо напредовао. Лепа српска прича, али само за сада, јер у наставку
следи – мобинг.
Прво су кренуле гласине. С обзиром да јунак наше приче има породицу какву би свако пожелео, први ударац био је упућен на најосетљивије место, па је човек ни крив ни дужан проглашен особом промискуитетног понашања. Будући да је супруга врло сталожена и разумна особа, ова прича је пропала, па је онда извучен и „џокер“ – млади стручњак је проглашен алкохоличарем. Иако уопште не конзумира алкохол, прича је даље наводила на то да речи које он изговара, заправо нису његове, већ да то из њега заправо проговара ракија, коју он по цео дан „кришом љушти“. (преузето са странице:
http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=171)
***
Мобинг је новодефинисани, али одавно постојећи облик злостављања на радном месту. Наједноставнија дефиниција мобинга била би: суптилно психичко насиље на радном месту. Шире, мобинг подразмева непријатељску и неетичку комуникацију на радном месту, коју систематски и константно упућује једна или више особа ка појединцу који доспева у безизлазну ситуацију.
Активности мобера (оног који злоставља) су веома фреквентне и дуготрајне тако да резултирају менталном, психосоматском и социјалном патњом жртве мобинга.
Иако жртва мобинга може постати свако, без обзира на пол, старост, социјални статус или степен образовања, најчешће жртве су поштењаци, особе које уочавају неправилности у раду, веома креативне особе које траже више самосталности у раду или боље услове рада, младе особе на почетку каријере, особе које спадају у категорију технолошког вишка, особе пред пензијом, особе оболеле од нетипичних болести...
Имајући у виду озбиљност проблема, Синдикат Телекома „Србија“ потписао је протокол о сарадњи са Удружењем „Стоп-мобинг“ које се бави пружањем помоћи жртвама мобинга, изучавањем појаве мобинга на радном месту и његовим последицама као и едукацијом о овом проблему.
Уколико желите да се детаљније информишете о мобингу, или сте приметили да овај проблем постоји обавестите нас! Контакт:
ivanko@telekom.yu
уто,
02.10.07.:
ПОЧЕЛА ПРОЦЕНA РИЗИКА
НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ
Новим Законом о безбедности и здрављу на раду и практично је започето
усаглашавање домаћег законодавства са прописима ЕУ.
На овај начин уводе се елементи који утичу на стварање безбедних и здравих
радних услова:
увођење принципа превенције у спречавању настанка повреда и професионалних
обољења,
активно укључивање службе медицине рада у радне и производне процесе,
увођење принципа одговорности организатора радова за примену мера из
безбедности и здравља на раду,
избор представника запослених за безбедност и здравље на раду, сарађује и
одлучује о БЗНР,
увођење обавезног осигурања запослених ради накнаде штете због повреда или
професионалних обољења.
Процена ризика је систематско евидентирање и процењивање свих фактора у процесу
рада, који могу узроковати настанак повреде на раду, обољења и оштећења здравља
и утврђивање могућности и начина спречавања, отклањања или смањења ризика.
Радно место је простор намењен за обављање послова код послодавца (у објекту или
на отвореном као и на привременим градилиштима, објектима, уређајима,
саобраћајним средствима и сл.) у којем запослени борави или има приступ у току
рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца.
ПРОЦЕНА РИЗИКА СЕ СПРОВОДИ КРОЗ СЛЕДЕЋЕ АКТИВНОСТИ:
• покретање поступка за процену ризика
• одређивање лица одговорних за процену ризика
• израда плана спровођења поступка процене ризика
• реализација плана спровођења поступка процене ризика
• доношење акта о процени ризика
Сходно горе поменутом, Генерални директор донео је одлуку о покретању поступка
процене ризика. Одређена су лица одговорна за процену ризика, урађен је план за
спровођење поступка процене ризика и започета је реализација поступка процене
ризика који подразумева презентације процењивача руководећим структурама, лицима
за безбедност и здравље на раду у генералној дирекцији и извршним дирекцијама
регија, прикупљање података о постојећем стању из расположиве документације,
излазак на терен прикупљање података и снимање тренутног стања на радним местима
уз максималну подршку запослених.
Комуникација процењивача и запослених најреалнији је извор информација о
ризицима и опасностима на радном месту, па у том смислу позивамо запослене да
приликом анкетирања од стране процењивача укажу на све могуће ризике и опасности
којима је радник на том радном месту изложен или бива изложен у току радног
времена.
ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ !
1. Акт о процени ризика није општи акт којим се уређују права, обавезе или
одговорности у области радних односа.
2. Акт о процени ризика је практично техничка документација.
3. Права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду се
утврђују општим актом, односно колективним уговором сходно члану 14. став 1.
Закона о безбедности и здрављу на раду ("Сл.гл.РС" број 101/05).
4. По доношењу акта о процени ризика следи нови општи акт којим се уређују
права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду.
Акт о процени ризика је материја подложна промени, а у складу са променама
услова рада и радног окружења па је од изузетно важно пратити ову област.
чет,
19.07.07.:
ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ У ЛЕТЊЕМ ПЕРИОДУ
Како је наш Синдикат прошле године реаговао због високих спољних температура
тако смо и ове године дана 14.06. Предузећу упутили допис са предлогом мера које
треба предузети у случају
високих температура. Желимо да подсетимо послодавца и запослене да у Предузећу
постоје акта која регулишу област безбедности и здравље на раду и да инсистирамо
на њиховој примени, што смо и до сада чинили.
Наш Синдикат је предложио скраћење радног време, хитну набавку опреме за заштиту од сунца, давање запосленима одређене количине флаширане воде, постављање аутомата за воду у просторијама где бораве и раде запослени, строго поштовање одредаба Правилника о безбедности и здрављу на раду. На основу наших предлога Дирекција за људске ресурсе је обавестила пословне функције о њиховим могућностима у складу са прописима.
Како сазнајемо, ових дана када температура прелази и преко 35º C, договорено је да се запослени не шаљу на терен после 12 часова, осим у случају хитних интервенција, којих ће надамо се бити мало. Такође, је, према нашим сазнањима, договорено да се запосленима, који раде у затвореном простору који није климатизован, скрати радно време.
сре,
20.06.07.:
Генерални директор потписао План за процену ризика на радном месту и у радној околини
Генерални директор Предузећа потписао је План за процену ризика на радном месту и у радној околини и донео Одлуку о формирању Пројектног тима за спровођење поступка процене ризика у Предузећу.
Пројектни тим чине стучњаци из области безбедности и здравља на раду, који се овим сегментом баве у оквиру Дирекције за људске ресурсе и Дирекције за логистику.
Запослени ће, преко својих чланова у Одбору за безбедност и здравље на раду имати увид у активности поменутог тима, јер је једна од обавеза руководиоца тима и да Одбор информише о раду.
сре,
20.06.07.:
Нема пара којима се може платити људско здравље
С oбзиром да je пoчeo период великих врућина који са собом носи повећану опасност по здравље запослених од претераног излагања сунцу, као и прошле године, обратили смо се Дирекцији за људске ресурсе
са предлогом за прерасподелу дневног радног времена.
Како је промена дневног радног времена само један од битних начина смањења експозиције запослених штетном зрачењу сунца, предложили смо и друге мере: хитну набавка сунцобрана за запослене који раде на отвореном (где нема хладовине), могућност да запосленима буде обезбеђена флаширана вода, постављање аутомата за воду у просторијама које користе запослени.
Да је излагање повишеним температурама у летњим месецима врло озбиљна тема говори и текст на сајту
Института за јавно здравље Србије
који вреди прочитати.
Позивамо запослене да поштују одредбе Правилника о безбедности и здрављу на раду. Исто тако, подсећамо да нема пара којима се може платити људско здравље.
уто,
24.04.07.:
Конституисан Одбор за безбедност и здравље на раду
на нивоу Друштва
На седници Одбора за безбедност и здравље на раду на нивоу Друштва одржаној јуче, 29.04.2007. године и званично је конституисан поменути Одбор.
Том приликом усвојен је Пословник о раду Одбора, за председника Одбора именован је Иванко Мандић (представник Синдиката Телекома „Србија“), а за записничара Весна Ристић (представник Друштва).
Конституисање
Одбора за безбедност и здравље на раду на нивоу региона и Генералне Дирекције предвиђено је за 17.05.2007. године.
сре,
28.03.07.:
ЛЕТЊА СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЛИЧНЕ ЗАШТИТЕ У АПРИЛУ
Испорука летње опреме личне заштите обавиће се током априла месеца, потврђено је у Дирекцији за логистику. Очекује се да ће у централне магацине на нивоу Извршних дирекција регија у првој половини априла месеца стићи заштитна обућа, а у другој половини месеца заштитна одела. Након тога, опрема ће бити распоређена по плану требовања Извршним јединицама.
уто, 13.02.07.:
Иницијатива СТС-а:
Утврђивање радних места
са увећаним стажом осигурања
У складу са Законом о безбедности и здрављу на раду спровешће се пројекат
процене
ризика
свих
радних
места у
предузећу.
Очекује се
да ће овај
пројекат бити завршен у септембару месецу.
На иницијативу нашег синдиката у оквиру поменутог пројекта припремиће се стручна документација везана за утврђивање радних места на којима би се стаж осигурања могао рачунати са увећаним трајањем (бенефицирани радни стаж). Након тога, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање даће своју процену. По мишљењу Синдиката Телекома „Србија“ радна места монтера у ваздушној и приступној мрежи имају услова да остваре ово право.
Бенифицирани радни стаж је категорија коју не познаје нови Закон о безбедности и здрављу на раду. Уместо тога предвиђа се обавеза послодавца да осигура запослене од повреда на раду, професионалних обољења ради обезбеђивања накнаде евентуалне штете. Међутиим, проблем је у томе што Закон о осигурању од повреда на раду, професионалних обољења још није донет, тако да су и даље на снази одредбе Закона о заштити на раду.
Представници нашег синдиката у одборима за безбедност и здравље на раду, као и до сада, пратиће сва дешавања из ове области.
сре, 07.02.07.:
ТЕНДЕР ПРИВЕДЕН КРАЈУ: Испорука
у марту и априлу
Након
годину дана успели смо да Јавну набавку
средстава и опреме личне заштите за 2006.
годину приведемо крају.У више наврата сам
вас обавештавао о проблемима са којима се
сусретала Комисија која је добила задатак
да спроведе ову јавну набавку. Сада желим да вас обавестим да је, и поред великих проблема и опструкције од стране дела понуђача, набавка приведена крају.
Летња средстава - обућа и одећа - биће испоручена у току марта и априла, док се испорука зимске обућа очекује у току марта месеца.
Набавка зимске одеће ће морати да се понови скраћеним поступком у складу са Законом о јавним набавкама, јер ниједан понуђач у тој партији није имао исправну понуду.
Као један од чланова Комисије могу да кажем да је било изузетно тешко радити у условима када имате опструкцију јавне набавке. Такво понашање понуђача законом је дефинисано као «приговор понуђача» на који они имају право па макар и небили у праву.Управо приговори понуђача могу јавну набавку да пролонгирају до бесконачности јер закон не познаје лимит у том делу, а са друге стране, наручилац нема никакву заштиту него да чека на одлуке Комисије за заштиту права понуђача, а које су узгред буди речено, без права жалбе. Управо то је великим делом узрок зашто је јавна набавка толико каснила.Међутим, иако је било ометања реализације јавне набавке Комисија је успела да разоткрије разне покушаје подметања захваљујући искуству у раду.
Надам се да ће ово бити поука свима будућим потенцијалним кандидатима да оно што је дефинисано тендерском документацијом мора да буде и у стварности. Наравно да је целу причу око подршке раду Комисије пружила Дирекција за логиситку и овим путем бих желео да се захвалим Мирославу Шашићу, директору Дирекције за логиситику.
Иванко Мандић, потпресдедник СТС
пет, 19.01.07.:
ИМЕНОВАНИ ЧЛАНОВИ ОДБОРА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Решењем о именовању чланова Одбора за безбедност и здравље на раду у Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија“а.д., које је потписао Драшко Петровћ - генерални директор, потврђено је именовање следећих представника СТС-а у Одборима:
- на нивоу Друштва: Иванко Мандић, Зоран Вићентић и Драган Гавриловић
- на нивоу Генералне дирекције: Иванко Мандић и Драган Гавриловић
-
на нивоу ИДР „ Београд“: Зоран Вићентић и Драшко Бошковић
- на нивоу ИДР „Север“: Исидора Давидовић и Радован Теодосин
- на нивоу ИДР „Центар“: Милан Добродолац и Горан Стаменковић
- на нивоу ИДР „Југ“: Горан Поповић и Небојша Андрејић
Сви запослени који примете неке неправилности при спровођењу мера за очување безбедности и здравља на раду могу се директно обратити представницима нашег синдиката који су чланови поменутих Одбора.
уто, 19.12.06.:
Формирани Одбори за безбедност и здравље на раду
Безбедност и здравље на раду једно је од примарних услова које је неопходно задовољити како би се несметано обављао процес рада. Управо зато ово је и
једно од најзначајнијих питања којима се наш синдикат бави.
Како је Законом о безбедности и здрављу на раду и Колективним уговором предвиђено формирање Одбора чији је задатак да прате и унапређују ову област, СТС је покренуо иницијативу за њихово конституисање. Ова иницијатива резултирала је Одлуком генералног директора којом је потврђено формирање Одбора за безбедност и здравље на раду и то на нивоу Извршних дирекција регија, Генералне дирекције и Друштва.
Чланове Одбора чине представници Друштва и представници репрезентативних синдиката, међу којима су и чланови Удружења ТТ монтера.
пон,
06.11.06.:
Донет Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
Доношењем Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (Службени гласник РС бр. 72/2006 и 84/2006) стекли су се услови да послодавац приступи доношењу аката о процени ризика за сва радна места и у радној околини.
Сходно томе, Синдикат Телекома „Србија“ упитио је допис Дирекцији за људске ресурсе са предлогом да се што пре приступи реализацији обавеза дефинисаних Законом о безбедности и здрављу на раду. За врло кратко време добили смо одговор да ће Дирекција за људске ресурсе у складу са својим надлежностима, приступити реализацији горе наведеног акта у најкраћем могућем року, а у складу са законом и њему пратећих аката.
Надамо се да доношење овако важног акта неће дочекати задњи дан иако би исти требало донети у року од годину дана од ступања на снагу Правилника, односно најкасније до 29. августа 2007. године.
Иванко Мандић, потпредседник СТС
уто,
17.10.06.:
ПОНОВО ОДЛОЖЕНА НАБАВКА ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ
Дана 13.10.2006. године је требало да се обави отварање понуда за јавну набавку бр.182/2006 средстава и опреме личне заштите са почетком у 10:30 часова. Требало је да се обави и то по други пут али НИЈЕ. Није, из разлога што је по други пут предузеће Модива д.о.о из Београда уложило жалбу на услове из тендерске документације. Први пут им је жалба усвојена и Предузећу наложене мере решењем Комисије за заштиту права понуђача, те смо ту изгубили око месец дана. Шта се сада дешава, то знају само они јер постаје врло интересантно и стиче се утисак да то неко ради из намере.
Чињеница је да је 16 предузећа откупило тендерску документацију, а да је 12 предузећа дало понуде. Уложен је само један приговор, који је по мишљењу Комисије за отварање понуда и спровођење поступка неоснован. Чињеница је и то да неки понуђачи који су откупили тендерску докумнетацију сматрају да немају шта да траже под овим условима који су дати у тендерској документацији. Да ли је то нечија намера или не, али евидентно је да су радници у врло тешкој ситуацији, те да сваког момента могу да одбију извршавање радних задатака у складу са законом. Ситуација је самим тим тешка што у 2005. години нису набављена средства и опрема личне заштите за летњи период, сада смо малтене на крају 2006. године и неизвесно је како ће се јавна набавка бр.182/2006 средстава и опреме личне заштите завршити кад се види из горе поменутог да не можемо ни да кренемо у отварање понуда.
Припремити тендерску документацију која ће бити 100% по жељи потенцијалних понуђача је немогуће, али из ових лекција би требало извући закључке и сходно томе припремити се за наредни период.
Закон о јавним набавкама, који понуђачима даје изузетно велика права и могућности, представља велики проблем што је случај и код ове набавке. Понуђач има права да се жали пре отварања понуда, у току поступка, а то све повлачи одлагање и губљење времена у процесу набавке. Наше Друштво као набављач мора у складу са законом да обезбеди свим понуђачима равноправан третман, тако да смо сада дошли у ситуацију да због појединих понуђача одлажемо ургентне набавке у недоглед. Надамо се да ће предвиђено изузимање нашег Друштва из система јавних набавки за поједине ствари доћи што пре. Тада ћемо за сопствени новац моћи да набавимо и квалитетније производе.
Иванко Мандић, потпредседник СТС
уто,
08.08.06.:
ДОНЕТ НОВИ ПРАВИЛНИК О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ
У складу са Законом о безбедности и здрављу на раду
» (који је на снагу ступио новембра 2005. године ) и новим Колективним уговором Предузећа (на снагу ступио јуна 2006. године) донет је нови Правилник о безбедности и здрављу на раду.
Синдикат Телекома „Србија“ активно је учествовао у изради Правилника, а предлози и сугестије нашег синдиката увршћени су у коначан текст. Предстоји израда упутстава и других аката који произилазе из Правилника, а чију реализацију очекујемо у најскорије време. Наш синдикат и даље ће се залагати за обезбеђивање најповољнијих услова за рад запослених.
Правилник о безбедности и здрављу на раду
» је објављен у „Службеном листу Телекома Србија“ 1. августа 2006. године , а на снагу ступа 9. августа 2006. године.
пет,
21.07.06.:
Формирана Комисија за безбедност и здравље на раду СТС
На основу Одлуке Извршног одбора СТС, а у складу са Статутом синдиката, дана 26.06.2006. године формирана је Комисија за безбедност и здравље на раду.
Комисија броји 5 чланова (по један представник са сваке регије), а чине је: Исидора Давидовић (регија „Север“), Душан Марковић (регија „Београд“), Горан
Тасић (регија „Центар“), Нинослав Николић (регија „Југ“), Ненад Весковић (регија „Косово и Метохија“).
Задатак Комисије ће, као и до сада, бити праћење примене законских аката и осталих интерних докумената који регулишу област безбедности и здравља на раду.
Неколико речи о јавним набавкама средстава и опреме личне заштите
Почетком 2006. године био је расписан конкурс за јавну набавку средства и опреме личне заштите. Међутим, одлуком Комисије за заштиту права, а након уложеног захтева за заштиту права од стране понуђача, поништен је поступак у целини.
Иванко Мандић, потпредседник нашег синдиката, који је пратио целокупна дешавања око
тендера каже: „Почетком године је био расписан тендер за набавку средстава и опреме личне заштите који се нажалост трагично завршио.
Изгубљено је првих шест месеци. На информацију из Дирекције за логистику да у поновљеном поступку ове године не треба извршити набавку летњих средстава и опреме личне заштите наш синдикат је одмах реаговао упутивши примедбу.
Примедба је усвојена, те је расписан нови тендер почетком јула месеца који обухвата и зимска и летња средства и опрему личне заштите. Надамо се да је сада све припремљено како треба, па понуђачи неће имати прилику да и овај тендер оборе.“
На питање каква је тренутна ситуација у погледу возила за техничке интервенције, Иванко Мандић каже: „Што се возила тиче и ту је ситуација из нашег угла гледано сасвим незадовољавајућа а у смислу недостатка возила за техничке интервенције. Подсећања ради, прошлогодишњи тендер за набавку возила је оборен, након чега поступак у току 2005. године није поновљен. С обзиром да је тренутно у току тендер за набавку возила за ову годину, искрено се надамо да неће доживети судбину претходног“.
Усвојена Одлука о радним местима са посебним условима рада у Предузећу као и нови Норматив средстава и
опреме за личну заштиту
Заштита на раду је битно право које произилази из радног односа. Оно је обаеза и одговорност како послодавца тако и сваког запосленог.
У циљу побољшања услова рада и очувања здравља, а у складу са одредбама Колективног уговора Предузећа, Закона о безбедности и здравља на раду, Статута Предузећа, Правилника о систематизацији врсте послова у Предузећу за телекомуникације, донета је Одлука о радним местима са посебним условима рада у Предузећу за телекомуникације „Србија“а.д. Ова Одлука на снагу је ступила 23. фебруара 2006. године.
Дефинисана су радна места на којима и поред примене прописаних мера заштитe на раду постоји повећани ризик од повређивања, настанка професионалних обољења и телесних оштећења. Запослени који обављају послове на овим радним местима поред посебних квалификација морају да испуне и специфичне захтеве у погледу здравствених, физичких и психичких сспособности.
Нови Норматив средстава и опреме за личну заштиту на снази је од 17. фебруара 2006. године.
Веома је важно, да ради личне безбедности и очувања здравља, запослени на радним местима са посебним условима, свакодневно користе средства и опрему за личну заштиту која им припада.
Овим путем апелујемо на све запослене да се, уколико примете неке неправилности у спровођењу мера безбедности на раду, обрате својим синдикалним представницима, како би се сви евентуални недостаци благовремено отклонили.
сре, 12.10.05.:
Kao što sam i obecao, sledi odgovor Ministarstva rada ,zapošljavanja i socijalne politike a u vezi pitanja Kada je u planu razmatranje Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu u Skupštini Republike Srbije.Odgovor je stigao 11.10.2005 i glasi :Povodom Vašeg dopisa broj:624/4 od 15.09.2005,obaveštavamo Vas da ce se, a prema našim informacijama, Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu razmatrati u oktobru mesecu na jednoj od sednica Skupštine Republike
Srbije. U potpisu Nacelnik odeljenja Mr.Simo Kostic
Nadamo se da ce tako i biti ostaje da sacekamo a dotle...
Председник комисије заштите на раду
Иванко мандић
уто,
13.09.05.:
Резултат ипак није изостао
После скоро годину дана дописивања и инсистирања да се у Упутству за рад на висини изврше измене у спорној тачки која је регулисала рад у одређеном температурном опсегу стигли смо до коначног резултата.
Иста је као таква избрисана али ће је заменити формулација којом се одлука о обављању послова по екстремним температурама пребацује у надлежност непосредног руководиоца.
Бројка на термометру неће једино одређивати ниво безбедности на послу.
Дешава се да је на -5 степени целзијусових теже радити него на -18 степени (досадашња доња граница) јер влажност ваздуха,брзина ветра,појава магле и снежних падавина могу знатно погоршати услове рада на висини.
Непосредном руководиоцу биће остављено да процени када неки посао може да почне, а када мора бити прекинут у зависности од свих околности, а не само од температуре ваздуха изјавила је г-ђа Драгана Стојановић за Августовски број Телеком света.
Председник комисије заштите на раду
Иванко мандић
уто,
06.09.05.:
Ovako je govorio Ministar Lalovic 28.04.2005
» ali bogami ništa od toga a kad ce nezna se (cekamo odgovor pa cim stigne objavicemo ga).
пет,
08.07.05.:
Pоgledajte tekst UTICAJ JONIZUJUCEG I NEJONIZUJUCEG ZNACAJA NA KOŽU
»
пон,
20.06.05.:
Pоgledajte tekst Bezbednost radnika na radu je prioritetan zadatak sindikata
» preuzet iz decembarskog broja Zaštita u
praksi.
пон,
09.05.05.:
Поштоване колегинице и колеге,
дошло је до техничке грешке приликом
достављања документа за објављивање, па је
уместо вежеће верзије достављена радна
верзија норматива, па је иста из тог разлога
и повучена а важећа одмах и постављена.
Извињавам се због учињене грешке.
Погледајте нови Норматив
средстава и опреме личне заштите (MS Word, .doc, oko
1.2MB) » или преузмите
зипован документ (130kB) »
пет,
18.03.05.:
На страници "документа" можете
погледати нови Норматив
средстава и опреме личне заштите (MS Word, .doc, oko
1MB) » или преузмите
зипован документ (85kB) »
пон,
08.11.04.:
Par informacija u vezi uputstva za rad na visini i dopune istog.Sredinom februara meseca se prvi put obraćamo preduzeću u vezi dopune uputstva za rad na visini odgovor je bio
dokument, 1.
Naravno da od svega toga nije bilo ništa.Pritisak na zaposlene je bio maksimalan.U septembru mesecu se po drugi put obraćamo Direkciji za personal i organizaciju dopisom
1, 2, 3
i naravno opet nema odgovora.Nameće se pitanje zašto se izbegava izmena i dopuna uputstva za rad na visini u delu u kom mi tražimo.Dok se očekuje odgovor mi smo preduzeli par aktivnosti o kojima ćete čitati kad ih privedemo kraju.
пон,
08.11.04.:
Želeo bih u par navrata da vas upoznam o aktivnostima u vezi zahteva za pokretanje inicijative utvrđivanja prava na staž sa uvećanim trajanjem za poslove tt
monter. Ovo je drugi zvanični zahtev
preduzecu posle kog je usledio sastanak sa predstavnicima Direkcije za personal i organizaciju a
rezultat je zahtev za mišljenje od strane preduzeća 1,
2, 3, 4,
5,.Na isti zahtev
smo odgovorili i dali svoje mišljenje oko kojeg smo se pre davanja konsultovali sa predstavnicima Instituta zaštite na radu u Novom Sadu.Od tada nema
nikakvog odgovora ali se nadamo da će kada stigne biti
pozitivan.
суб,
17.04.04.:
Нови садржаји на страници "документа"
(у pdf - Acrobat reader формату):
- Норматив
средстава и опреме личне заштите »
- Правилник
о заштити на раду »
- Правилник
о систематизацији врста послова у
Предузећу за телекомуникације "Телеком
Србија" а.д. »
сре,
14.04.04.:
Преузмите и попуните анкету за
потребе комисије за заштиту на раду: Да
ли сте и колико задовољни са личним
заштитним средствима која су набављена у
прошлој години?
пет, 23.01.04.:
У ВЕЗИ УПУТСТВА
ЗА РАД НА ВИСИНИ
На састанку са Господином Гораном Гњидићем
Директором Сектора за односе унутар
предузећа и Госпођом Драганом Стојановић
који је био дана 21.01.2004 затражио сам да се из
Упутства о раду на висини из Тачке 1. Алинеја
4 Брише иста која је донета на основу Допуна
Упутства за раду на висини а која гласи «Радове
изводити на температури од –18 до +35 C како
споља на стубовима, крововима, тако и
затвореним просторијама-тавану , итд.».,или
да се истој додају послови рангирани по
приоритету тј. Да се тачно дефинише шта се
ради и на којим температурама.
Овако како
стоји у упутству неможе да остане јер би
могло да изазове велике проблеме.Одговор је
био да неможе да се брише тек тако јер је на
исти Дирекција за резиденцијалне кориснике
дала сагласност али да ће се под хитно
тражити како од Дирекције за
резиденцијалне кориснике тако и од осталих
техничких дирекција да Тачку 1. не узимају
здраво за готово већ да се рангирају
послови по приоритету тј. да се тачно
дефинише шта се ради и на којим
температурама.
О новим дешавањима ускоро !
Председник Комисије
заштите на раду
Иванко Мандић
|